Press "Enter" to skip to content

Proglas Udruženja novinara Srbije povodom 3. maja, Svetskog dana slobode medija

Povodom Svetskog dana slobode medija koji se obeležava 3. maja, akcijom Pet minuta gromoglasne tišine, UNS objavljuje Proglas. Pozivamo novinare i medijske radnike da 3. maja od 11.55 do 12 sati u elektronskim medijima pročitaju Proglas ili ga objave na ekranu, a u onlajn i štampanim medijima da objave

P R O G L A S

Prošlu godinu novinari će pamtiti ne samo po incidentima, fizičkim i verbalnim napadima i pretnjama čak i na dan inauguracije predsednika Republike Srbije, nego i po blokadama računa velikim medijskim kućama, štamparijama i drastičnim zloupotrebama sistema projektnog sufinansiranja.

U godini za nama Poreska uprava držala je u blokadi skoro četiri meseca račune kompanije Adria media grupe u okviru koje posluje tabloid Kurir zbog „opasnosti da poreski obveznik osujeti naplatu poreza“.

Skoro deset meseci u blokadi su i računi Kompanije Novosti i Štamparije Borba zbog neplaćenih poreza, iako u ovim kompanijama država ima upravljačka i vlasnička prava.

Vlada je na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture i informisanja postavila Aleksandra Gajovića koji je propagirao šovinističke predrasude prema ženama, zbog čega je UNS izašao iz Radne grupe za izradu medijske strategije.

Skupština Srbije odbila je predlogUNS-a i NUNS-a da ugledni novinar Živojin Rakočević bude član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije pa je skoro tri godine upražnjeno mesto koje pripada novinarima u ovom antikorupcijskom telu.

U godini između dva Svetska dana slobode medija povećane su zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija. Na konkursu u Smederevu, koji je samo jedan od drastičnih primera, od 20 miliona dinara koliko je odobreno 14 miliona dinara nenamenski je potrošeno.

Lošem položaju posebno lokalnih medija pripomogle su i banke koje poput Rajfajzen, Vojvođanske, Sosiete ženeral i Inteza banke odbijaju da kreditiraju lokalne medije i udruženja građana bez obzira na njihovu kreditnu sposobnost.

UNS zato zahteva:

1.  Da Vlada uspostavi istinski dijalog sa medijskom zajednicom, bez favorizovanja bilo kog njenog dela, kako bi bio nastavljen rad na izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja do 2023. godine (Medijska strategija);

2. Da Vlada u izradi Medijske strategijei njenom sprovođenju kroz zakonepodrži rešenja kojima podstiče rad medija koji poštuju profesionalne i etičke standarde i socijalna prava novinara i medijskih radnika;

3. Da u okviru Medijske strategije posebno bude razrađena strategija za opstanak i razvoj lokalnih medija

4. Da Vlada prihvati zahtev UNS-a da se izmenama medijskog zakonodavstva osigura obaveza lokalnih samouprava (osim gradova sa više od 300.000 stanovnika) da izdvajaju najmanje dva odsto budžeta za projektno sufinansiranje medijskog sadržaja uključujući i informativne programe;

5. Da do promene medijskog zakonodavstva Vlada odnosno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Ministarstvo kulture i informisanja jasno daju na znanje lokalnim samoupravama da neće tolerisati zloupotrebe u projektnom sufinansiranju medija;

6. Da Vlada pruži neophodnu podršku Komisiji za istraživanje ubistava novinara kako bi što pre bila podignuta optužnica za ubice novinara Milana Pantića i bile rasvetljene okolnosti smrti Dade Vujasinović, a pravosuđe efikasno procesuira ove slučajeve;

7. Da Specijalno tužilaštvo za ratne zločine počne da radi svoj posao i kada su u pitanju sudbine više od 40 novinara i medijskih radnika srpskih redakcija ubijenih u građanskom ratu u bivšoj Jugoslaviji, tokom NATO agresije 1999. godine, kao i na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005. godine, umesto što godinama, bez rezultata, po prijavi NUNS-a istražuje odgovornost novinara osumnjičenih za pripremu i organizovanje ratnih zločina i genocida.

IZVOR: UNS

Be First to Comment

Leave a Reply