Press "Enter" to skip to content

Zašto su američke trupe u ratu u Jemenu?

Redakcijski komentar NY Times-a

Pentagon i Trampova administracija su očito zaveli Amerikance intenziviranjem vojnog prisustva u ratu u Jemenu, sa kojim Amerika ne bi trebalo ništa da ima.

Prema ekskluzivnom izveštaju New York Times-a, u najnovijem proširenju američkih tajnih ratova, oko desetak vojnih komandosa je poslato na granicu Saudijske Arabije sa Jemenom krajem prošle godine. Komandosi pomažu oko lociranja i uništavanja raketa, korišćenih od strane lokalnih pobunjenika u Jemenu (Huti) za napad na saudijske gradove.

Ova upetljanost, pokazuje da je izjava Pentagona, da je američka vojna pomoć kampanji pod vođstvom Saudijske Arabije, ograničena na logistiku i obaveštajne poslove – neistinita.

Kada su senatori na saslušanju u Martu, zahtevali da znaju, da li su američke trupe u opasnosti, zbog neprijateljstva sa Hutima, general Joseph Votel, vođa Centralne komande, uverio ih je: “Mi ne učestvujemo u ovom sukobu”.

U najmanje 14 država, američke trupe se bore protiv ekstremističkih grupa, koje su zakleti neprijatelji Sjedinjenih Država ili su ponekad slabo povezane sa takvim militantima. Huti ne predstavljaju veliku pretnju po SAD. Ali oni su podržani od Irana, tako da raspoređivanje komandosa povećava rizik da SAD uđu u direktan sukob sa tom državom.

Tako važne vojne odluke zahtevaju javnu debatu, kako bi predsednici i njihovi generali opravdali takve odluke i bili odgovorni za posledice istih. Ali nakon 11. septembra 2001, narod je postao ravnodušan na beskrajne ratove protiv terorista i Kongres je u velikoj meri odustao od svoje ustavne uloge da deli odgovornost sa predsednikom za slanje trupa u bitku.

SAD su odobrenjem Kongresa, inicijalno rasporedile trupe u Jemenu, kako bi se borile protiv Al Kaide. Ali Kongres nikada nije posebno odobrio vojno učešće u Saudijsko-hutskom građanskom ratu.

Predsednik Tramp, koji je proširio ovlašćenja komandosa (da mogu doneti odluke, nezavisno od Bele kuće), retko priča o vojnim intervencijama javno i nije artikulisao sveobuhvatnu strategiju o tome, šta svetska antiteroristička kampanja namerava da postigne i koliko će ista trajati.

Saudijska brutalna kampanja u Jemenu je stvorila jednu od najgorih svetskih humanitarnih kriza. Preko osam miliona ljudi je na rubu gladi, milion njih je zaraženo kolerom i dva miliona ljudi je raseljeno. Za hiljade ubijenih civila, najviše je kriva Saudijska Arabija.

Rat je počeo 2014, kada su Huti i snage lojalne bivšem predsedniku Aliju Abdulahu Salihu, preuzele kontrolu nad glavnim gradom – Sanom i većim delom zemlje. 2015. godine, koalicija predvođena Saudijskom Arabijom, sa podrškom predsednika Baraka Obame, započela je napade, koji su uključivali i hiljade vazdušnih napada protiv Huti-Salih koalicije.

Dok je rat efikasno zastareo, novi saudijski lider u usponu, princ Muhamed bin Salman posvećen je vojnoj pobedi i pored užasa koji su izazvani borbom. On je ohrabren od strane predsednika Trampa, koji je bio voljan da proda kraljevstvu skoro svu novu vojnu opremu.

Kao što potvrđuju rakete Huta, Saudijska Arabija je sada manje sigurna, nego kada je započela vazdušnu kampanju pre tri godine. Samo bi mirovni sporazum mogao da dovede do toga, da se borbe i ubistva okončaju.

Iako ni princ Muhamed, ni predsednik Tramp ne deluju previše zainteresovano, Ujedinjene nacije planiraju da predstave novi predlog za ponovno pokretanje mirovnih pregovora. Kongres bi mogao da poveća šanse za uspeh, ukidanjem vojne pomoći Saudijskoj Arabiji i glasanjem da se spreči upotreba američkih trupa protiv Huta u Jemenu.

IZVOR: NY TIMES

 

 

 

Be First to Comment

Leave a Reply