Press "Enter" to skip to content

Ovako je Milošević kažnjavao medije pre 20 godina

U izveštaju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, koje je Vreme objavilo 1999. godine možda se i najbolje vidi kakvu su torturu prolazili mediji.

Objavljujemo deo iz izveštaja koji se odnosi na jedan od najrepresivnijih zakona koje je Srbija ikada videla. Tadašnji Zakon o javnom informisanju.

Donošenje “Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO-a” od strane Republičke vlade 8. oktobra 1998. godine jasno i nedvosmisleno označilo je pravac u kome će se dalje razvijati ograničavanje ljudskih i građanskih prava u Srbiji.

Taj je zakon ne samo ograničio slobodu izražavanja, već ju je drastičnim kaznama praktično ukinuo, a medije je doveo u najdublju krizu koja je narušila i osnovni cilj njihovog postojanja. Tim zakonom je zabranjeno reemitovanje emisija stranih radio i TV stanica, a propisane su visoke novčane kazne za urednike medija koji ne budu poštovali vrlo restriktivne odredbe ovog zakona. Slobodno tumačenje uopštenih odredbi i visoke novčane kazne predstavljaju instrumente koji režimu omogućuju da potpuno kontroliše rad svakog medija. Po tom zakonu se, na primer, za “narušavanje ustavnog poretka”, što praktično uglavnom znači za praćenje aktivnosti opozicije za promenu vlasti, vlasniku i izdavaču medija može dosuditi kazna od 400.000 do 800.000 dinara (50.000 do 117.000 DEM), odnosno 100.000 do 400.000 dinara za novinara i urednika koji je informaciju preneo ili napisao.

Prvo javno glasilo na koje je primenjen ovaj zakon bio je beogradski nedeljnik Evropljanin. Greh Evropljanina sastojao se u objavljivanju otvorenog pisma predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, u kojem se on optužuje za katastrofalnu situaciju u zemlji. To je povredilo članove do tada javnosti malo poznatog Patriotskog saveza Beograda, koji je zbog toga podneo prekršajne prijave protiv čelnika Evropljanina i firme “DT Press”.

Slavko Ćuruvija

Evropljaninu je 24. oktobra 1998. izrečena kazna u iznosu od 2.400.000 dinara (u to vreme oko 150.000 USD), a 26. oktobra je usledila konfiskacija imovine preduzeća, zaplena tiraža “DT-a” i višemesečno proganjanje vlasnika Slavka Ćuruvije. Zakon je primenjen i na sve medije koji se faktički nađu na teritoriji Srbije. Tako je policija Srbije 19. novembra kod Prijepolja zaplenila tiraž podgoričkog Monitora koji je bio namenjen čitaocima u Srbiji. Pravni osnov za takav postupak u tom trenutku je bio nepoznat, jer je bilo nejasno da li je Monitoru izrečena bilo kakva kazna od strane nekog sudskog organa u Srbiji. Uskoro se ispostavilo da je još 7. novembra 1998. u tajnosti bila doneta presuda kojom je taj nedeljnik kažnjen novčanom kaznom od 2.800.000 dinara (175.000 USD).

Radi bolje ilustracije navešćemo nekoliko primera primene Zakona:

List Dnevni telegraf kažnjen je 9. novembra 1998. kaznom u iznosu od 1.200.000 dinara (oko 75.000 USD). Prekršajnu je prijavu podnela, u ime Saveza žena Jugoslavije, komesar za izbeglice srbijanske vlade i funkcioner Jugoslovenske levice Bratislava Morina, navodeći da su u Dnevnom telegrafu pozvali na rušenje ustavnog poretka Srbije i SRJ i ugrozili sve građane, žene i decu objavljivanjem oglasa studentske organizacije “Otpor”.

Zbog teksta (“Ubijeni kritikovao Milovana Bojića”) Dnevni telegraf je 9. decembra 1998. kažnjen novčanom kaznom od 450.000 dinara (oko 28.000 USD), po prekršajnoj prijavi potpredsednika srpske Vlade Milovana Bojića, pokrenutoj na osnovi Zakona o javnom informisanju. Presudu je doneo starešina istražnih sudija Dragan Glavonić.

Sandra Radovanović, novinar Glasa javnosti, kažnjena je 17. novembra 1998. kaznom od 50.000 dinara (3.500 USD). Sam list kažnjen je 21. novembra 1998. kaznom od 380.000 dinara (24.000 USD) i 13. marta 1999. kaznom od 150.000 dinara (10.000 USD).

Državni list Politika kažnjen je 12. novembra 1998. novčanom kaznom u visini od 150.000 dinara (10.000 USD), a zatim 21. novembra 1998. novčanom kaznom u istoj visini.

Leskovački list Prava čoveka, čiji je izdavač Odbor za ljudska prava u Leskovcu, i glavni urednik tog lista Bojan Tončić kažnjeni su 14. januara 1999. kaznom od ukupno 150.000 dinara. Pozadina slučaja je sledeća: lokalni čelnik Socijalističke partije Srbije osudio je pisanje lista Prava čoveka na konferenciji za štampu te partije, a ubrzo potom je Radio Leskovac, koji je pod kontrolom SPS, podneo zvaničan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Međutim, list Prava čoveka nije registrovan kao javno glasilo, te kako ne predstavlja pravno lice, protiv njega se ne može voditi postupak po Zakonu o javnom informisanju.

Na zahtev Radio Leskovca podneta je dopuna zahteva na postupak od 14. januara 1999. Novo suđenje Dobrosavu Nešiću, predsedniku Odbora za ljudska prava u Leskovcu i glavnom i odgovornom uredniku lista Prava čoveka, i Bojanu Tončiću, aktivisti Odbora i novinaru istoimenog lista održano je 21. januara 1999. Dragan Stanković, sudija Opštinskog organa za prekršaje, kaznio je Dobrosava Nešića sa 70.000 dinara, Bojana Tončića sa 50.000 dinara, a Odbor za ljudska prava sa 100.000 dinara. Dobrosav Nešić je izjavio da nema 70.000 dinara kojim bi platio kaznu. U izjavi lokalnoj televiziji predsednik leskovačkog Veća za prekršaje Zoran Kočić rekao je da se umesto plaćanja kazne može ići i u zatvor na trideset dana. Veće za prekršaje u Leskovcu oslobodilo je 25. januara 1999. Bojana Tončića kazne od 50.000 dinara.

Za samo tri dana pančevački list Pančevac dva puta je bio podvrgnut kaznama propisanim Zakonom o javnom informisanju: list je 3. februara 1999. kažnjen sa ukupno 35.000 dinara, a 5. februara sa ukupno 26.000 dinara. Obe su kazne izrečene u vezi sa člancima koji se bave komunalnim problemima u Pančevu, odnosno problemom bespravne izgradnje i mogućnošću da je opštinska vlast doprinela širenju tog problema. Pančevac je osuđen na osnovu prijave lokalnih vlasti.

Sudija za prekršaje u Somboru Vladimir Šakić kaznio je 10. marta 1999. Slobodana Jerkovića, glavnog i odgovornog urednika Somborskih novina, novčanom kaznom od 40.000 dinara. Presuda je doneta na osnovi zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koji je 9. marta 1999. podneo Stevan Vasiljević, predsednik Štrajkačkog odbora u Informativnom centru u Somboru – izdavaču Somborskih novina.

Zbog objavljivanja saopštenja “beogradske vlade u senci” Liljana Blagojević, sekretar za kulturu grada Beograda, podnela je prekršajnu prijavu protiv listova Blic, Danas i Glas javnosti. Prijava je podneta zbog toga što su pomenuti listovi preneli izjavu Gorice Mojović sa konferencije za štampu gradske vlade u senci; u izjavi je rad gradskog sekretara za kulturu Ljiljane Blagojević predstavljen u vrlo negativnom svetlu, a optužena je i za smenu Jovana Ćirilova i oduzimanje kluba Bitef teatru, koji je dodeljen Radio-televiziji Košava, čiji je vlasnik Marija Milošević, kćerka predsednika SR Jugoslavije. Mada je Gorica Mojović na suđenju potvrdila da je njena izjava tačno preneta, sud je 12. marta 1999. kaznio Danas sa 250.000 dinara (glavnog urednika sa 150.000), Blic sa 150.000 dinara (glavnog urednika sa 70.000) i Glas javnosti sa 100.000 (urednika sa 50.000 dinara), u zavisnosti od toga koliko je koji list dao prostora ovoj vesti.

Dnevnik Blic je 17. marta 1999. povodom ove presude podsetio na tumačenje Zakona o javnom informisanju, koje je krajem oktobra 1998. dao republički ministar za informacije Aleksandar Vučić (SRS): “Podrazumeva se da će novinar smeti da verno prenese informaciju sa konferencije za novinare, skupova i drugih javnih mesta na kojima postoji pravo da se zapisuje, fotografiše i snima, kao i da novim zakonom nije zabranjeno kritikovati Vladu, jer to nije rušenje ustavnog poretka”.

Najčitaniji kosovski dnevni list Koha ditore i njegov glavni urednik Baton Hadžiju kažnjeni su 21. marta 1999. sa ukupno 520.000 dinara (izdavač sa 410.000, a odgovorni urednik sa 110.000 dinara), takođe na osnovu člana 67. Zakona o javnom informisanju. Prijava protiv lista podneta je zbog tekstova “Tači pozvao srpski narod da se distancira od režima” i “Sada Kosovo očekuje lociranje NATO trupa”. Ti su tekstovi, zapravo, predstavljali saopštenje tima kosovskih Albanaca posle pregovora u Parizu, te izjavu šefa tima, Hašima Tačija.

Istog je dana opštinski organ za prekršaje izrekao kaznu i nedeljniku Kombi od ukupno 1.600.000 dinara zbog istog prekršaja. List je kažnjen zato što je 21. decembra 1998. objavio tekst pod nazivom “Albanci i rat”, sa podnaslovom “Vojna razmatranja put oružane borbe sa motom sloboda ili smrt”, te tekst pod naslovom “Rat na Kosovu”, sa podnaslovom “Iz teškog mitraljeza pucao sam rafalima u njihovom pravcu i Srbi su se bacili nagore kao tikve”.

List Kosova sot osuđen je na kaznu od 800.000 dinara. Visokim novčanim kaznama kažnjeni su i listovi Rilindja i Gazete Shqiptare. Ta dva lista, zajedno sa svojim izdavačima, urednicima i preduzećima u čijem su vlasništvu ovi listovi, kažnjena su u ukupnom iznosu od 1.600.000 dinara po listu, što je ugrozilo i sam opstanak ovih medija. Listovi Kosova sot i Gazete Shqiptare su tuženi zbog “širenja etničke netolerancije i mržnje” putem svoje “uredničke politike”, što predstavlja kršenje člana 67. Zakona o javnom informisanju. Srbijanske su vlasti zabranile list Rilindja avgusta 1998. na osnovu sličnih optužbi, ali je Rilindja ipak nastavila da izlazi.

Opštinski organ u Novom Pazaru po hitnom je postupku, na osnovu člana 60. Zakona o javnom informisanju, izrekao 23. juna 1999. novčanu kaznu od 65.000 dinara novopazarskom dvonedeljniku Parlament. Kazna je izrečena zbog toga što je u impresumu jednog broja izostavljeno ime glavnog i odgovornog urednika. Kako redakcija Parlamenta nije bila u mogućnosti da plati kaznu, Republička uprava javnih prihoda je 6. jula 1999, na osnovu rešenja opštinskog organa za prekršaje, zapečatila prostorije Građanskog foruma u Novom Pazaru, izdavača lista Parlament.

Zbog teksta “Prljava rabota načelnika i direktora”, objavljenog u broju od 27. avgusta 1999, listu Čačanski glas izrečene su u Opštinskom sudu za prekršaje dve kazne u razmaku od dva dana početkom septembra 1999, u ukupnom iznosu od 350.000 dinara. Sporni tekst zapravo predstavlja prepričano saopštenje Opštinskog odbora Srpskog pokreta obnove o navodnom reketiranju privrede. Prekršajne prijave podneli su Nikola Pavićević, načelnik “finansijske policije” i Miloš Terzić, direktor čačanskog Odeljenja Uprave javnih prihoda.

Zoran Blagojević, sudija za prekršaje, izrekao je 19. oktobra 1999. u Nišu novčane kazne izdavaču Narodnih novina, glavnom i odgovornom uredniku ovog lista Miroslavu Županjevcu i direktoru Javnog preduzeća “Info Niš” Slaviši Popoviću zbog “zloupotrebe slobode javnog informisanja i narušavanja ugleda DIN” [Duvanska industrija Niš]. Ukupna kazna iznosi 150.000 dinara. List je kažnjen jer je objavio saopštenje gradske vlade Niša pod naslovom “Brže menjate automobile, nego narod cipele”. U tom saopštenju, koje je bilo odgovor niškim socijalistima na njihove optužbe, kaže se: “Odgovorite narodu koliki su funkcionerski dodaci i plate naših političkih komesara postavljenih u vodećim firmama, kakva je, recimo, DIN. Imamo pouzdane informacije da se kreću i preko 100.000 dinara”. Prekršajni postupak započeo je posle intervencije tridesetak policajaca, koji su guranjem ili molbama isterali veći broj građana iz sudnice i samo zainteresovanim stranama, zastupnicima i pojedinim novinarima dozvolili povratak u nju (prema Danasu, 20. oktobar 1999).

Ministarstvo za informacije Srbije podnelo je krajem septembra 1999. prekršajnu prijavu protiv beogradske štamparije “ABC Grafika”, jer je, po mišljenju ministarstva, prekršila Zakon o javnom informisanju time što je štampala bilten građanskog protesta Promene, koji nije upisan u registar javnih glasila. Saslušanje je održano 1. oktobra 1999. pred Jasnom Miljković, beogradskim sudijom za prekršaje. Miljkovićka je odbila zahtev direktora “ABC Grafike” Slavoljuba Kačarevića i njegovog branioca da postupak bude objedinjen, budući da je Ministarstvo podnelo ukupno 52 identične prijave – po dve za svaki od 26 brojeva biltena “Promene”.

Kačarević je izjavio da bilten nije javno glasilo, nego propagandni materijal. Za do sada presuđeno (u periodu od 27. do 29. 10. 1999) dvadesetjedno “nezakonito” izdanje biltena Promene, “ABC Grafika” je obavezana da plati ukupnu kaznu u iznosu od 1.650.000. dinara. Glavni urednik biltena i šef medijskog tima Saveza za promene Čedomir Jovanović, do sada više puta privođen na “informativne razgovore”, obavezan je da plati kaznu u iznosu od 320.000. dinara, a po prekršajnoj prijavi zamenika republičkog Ministra informisanja Radmile Višić.

Pripadnici MUP-a Srbije 28. oktobra 1999. godine ispred Gradskog odbora Demokratske stranke zaplenili su oko 36.000 primeraka biltena Promene, što znači gotovo kompletan tiraž. Tom prilikom priveden je predsednik IO Gradskog odbora DS, Bojan Stanojević, koji je posle potpisivanja izjave o zapleni pušten. Na njegovo pitanje da li imaju nalog da oduzmu primerke biltena, odgovorili su negativno.

IZVOR: VREME

 

 

 

 

Be First to Comment

Leave a Reply