Press "Enter" to skip to content

Ljiljana Smajlović: Iz Sofije smo dobili jako loše vesti, a krivac za to je Makron

Da li Vam nešto izmami osmeh kada vidite naslovne strane?

U početku sam se pecala na te naslovne strane i zaista sam trčala da kupim neke tabloide. Trudim se da i dalje pratim tabloide, mislim da je to važno. Ja sam mnoge stvari saznala iz tabloida, ali više se ne upecam. Jasno mi je da unutra ima manje ili je nešto potpuno drugačije u odnosu na naslovnu stranu.

Već ste upozorili u jednom intervjuu, da će Amerika od Srbije da napravu Palestinu, ako ne budemo prihvatili plan Zapada za Kosovo. Jeste li ostali pri tome?

Pre svega, ja uopšte nisam upozorila da će Amerika da napravi Palestinu od Srbije. Nikada nisam rekla da će Tramp da napravi Palestinu. Kad su me pitali, da li će biti sankcije uvedene Srbiji, ja sam rekla: “Ne, neće biti sankcija Srbiji, ukoliko se do kraja godine ne potpiše pravno obavezujući sporazum”. Onda na primer, civili se približavaju nekoj žičanoj ogradi – Izraelci pucaju na njih. Videli ste, to su osmomesečna beba, baka… A onda Amerikanci kažu, Izrael ima pravo da se brani. Znate, niko nije napao Izrael, to je stvar interpretacije. Zamislite da Mađari ubiju sirijske migrante koji stalno pokušavaju da pređu u Mađarsku, i da kažu: “Ovo je naša granica, mi imamo pravo”. Naravno da nemaju pravo. Hoću da kažem, da kada imate protivnika uz kog su najveće sile na svetu, ne možete da se pouzdate u to, ako ste vi u pravu pred međunarodnim pravom, ako imate civilne žrtve, ako vam se nanelo neko veliko zlo, jer opet ta sila može da kaže: “Pa, ovi vaši protivnici imaju pravo da se brane”.
Sećate se 2004. godine, posle onog pogroma, reakcija Zapada je bila: Zaista moramo da ukinemo politiku – “standardi pre statusa”, sad se vidi da su Albanci frustrirani, vi Srbi ćete biti bezbedniji ako oni dobiju nezavisnost.

To ste Vi tako doživeli?

Nisam to ja tako doživela, nego vam pričam šta su govorili vodeći američki autoriteti u vodećim američkim novinama. Znači, posle pogroma 2004, izašla je serija članaka o tome kako je trenutak da se odbaci politika “standardi pre statusa” i da je trenutak da se radi na nezavisnosti Kosova. I upravo se to desilo, već 2005. je bilo jasno da je potrebna nezavisnost. Kada se Evropa spremala da podrži nezavisnost Kosova, nama koji smo bili u kontaktu sa ambasadorima, oni su nam govorili: “Znamo mi da to nije dobro, ali američki pritisak je jako žestok”. Zbog toga je veom važno znati, da li je Zapad jedna benigna, benevolentna, dobronamerna, pravedna, dobrodušna sila, koja se samo trudi da mi budemo dobra zemlja i naše loše vlasti tera da donese dobre zakone. To zapravo nije tako. Ja sam pristalica mnogih tih zakona i mnogih evropskih vrednosti, koje su i naše vrednosti. Ali ja moram da razumem kontekst. Ja moram da vidim, kada je Evropa principijelna, kada nije. Da li Evropa stvarno mrzi nacionalizam kao što tvrdi ili je na našem terenu, podstrekavala i pomgala nečiji nacionalizam, a da li je neki nacionalizam kritikovala. 

Da li treba da budemo mi sami, ti koji će da određuju granice i koji određuju to, šta bi trebalo da uradimo, a ne neko sa strane? Šta je to gde Evropa treba nama da pomogne?

Evropa treba da traži veće standarde, kada je sloboda medija u pitanju. Evropa je u pravu, kada kaže da treba da zaštitimo bezbednost novinara. Ali to smo i mi novinari u pravu. Ne treba nam za to Evropa.

Očigledno su novinari nedovoljno moćni, ako imaju taj stav, a ne mogu to da izguraju.

Znate, i u Italiji imaju taj stav, pa znate šta se dešava sa novinarima tamo. Ali hoću da kažem, nama i te kako treba Evropa. Ko god je bio na sudu, zna da je vrlo lepo znati da se možete pozvati na presudu evropskog suda. To su odlične presude i one nas novinare stvarno spašavaju. Prema tome, nama je potrebna Evropa. Ja samo kažem da, ne možemo mi u startu reći da šta god oni traže od nas, treba to odmah da uradimo, jer je to sigurno u našem najboljem interesu. Nekada to nije u našem najboljem interesu. 

Zašto ta tema rata sada smo provejava? Jer znamo da ga sigurno neće biti, kao što je i najavljeno ili?

Prvo, rata ima jako mnogo. Mi možemo da budemo srećni što je rat daleko. Ali treba voditi takvu politiku, da ne zaratiš ni sa kim, a opet moramo da štitimo neke svoje interese i mora da se razvija vojska. Ja razumem da ljude nervira, kada stalno čitaju o nekim sistemima koji nam stižu, ali ovo je okrutan svet. Ima mnogo ratova. Pa jeste li vi čitali juče da švedska vlada šalje svim građanima, odštampala je skoro pet miliona uputstava, šta da radite u slučaju rata. Zamislite da u Srbiji sutra, Aleksandar Vučić pošalje svima “Šta da radite u slučaju rata”. Pa pretpostavljam da bi neke od ovih novina rekle: Pa ovaj čovek je lud, ko će sa Amerikom da ratuje! Znali, svi se spremaju za slučaj rata, čak i kad su u Švedskoj, imaju moćne zaštitnike, ali oni misle da ako dođe do sukoba između Amerike i Rusije, kao što se tim sukobom stalno preti, oni misle da je možda bolje da se spreme.

Nama se odavde čini da je na Kosovu već sve završeno. Zašto je takav problem staviti šlag na tu kosovsku tortu?

Pa pre svega, mi imamo taoce na Kosovu. Postoji mnogo Srba na Kosovu, koji su taoci Albanaca. Mi moramo da sarađujemo sa Albancima, čak iako nemamo nameru ikad da ih priznamo. Mi moramo da popravljamo odnos sa Prištinom i da pazimo da postoji neki politički proces. Ono što mene brine, kada o tome govorimo je to, što smo po mom mišljenju mi dobili jako loše vesti iz Sofije. Sofijski skup je dogovoren, kako bi se ohrabrio Balkan, a onda nije ni spomenuta 2025, koju nam je obećao predsednik Evropske komisije. 

Vi ste prva osoba koja to kaže. Svako kaže da iz Sofije nisu stigle nikakve vesti.

Pa to je kao da kažemo, da nije stigla vest o Palestini. To je vest. Ako nam je pre dva meseca Junker obećavao tu 2025, a sastanu se Evropljani i ne pomenu 2025. Nema je u dokumentu. Neće da otvore pregovore sa Ramom i onim Zoranom Zaevom. Pa šta je još trebalo da uradi, da bi mu se neko ohrabrenje dalo? 

Ali, zar ne postoji opravdanje – Edi Rama je sam otišao.

Uvek ćete lako naći opravdanje. On se vratio. Napravio je jednu inscenaciju i to po mom mišljenju, veoma simpatičnu. Znači, imate skup na kome će da se obeća nešto Zapadnom Balkanu, a onda se oni pobrinu, da nijedna vest sa tog skupa ne ode, koja bi bila početak pregovora sa nekim, obećanje Srbiji – ništa. To je jedan antiklimaks. Zato ni ja ne razumem, gde je ta hitnost i brzina. Zašto nam Tači govori: Mora da bude potpis za šest do devet meseci. Mi kada nemamo izvore, moramo vrlo pažljivo da slušamo šta kaže Tači. A istovremeno, onaj drugi cilj je pomeren i nema nekih ozbiljnih obećanja.

Da li ćemo moći krupnim koracima da gazimo ka EU, kada se zatvori to poglavlje o pravosuđu? Vaše kolege kažu da te ostale stvari nisu tako važne, kao što je pravosuđe. Kada bi Evropa želela nas, šta bi nam rekla?

Kada bi nas želela Evropa, ona bi donela političku odluku da će da nas primi, kao što je sedam godina pre prijema Hrvatske uradila, predvidela bi sredstva u budžetu za početak integracije i Evropa bi nam rekla šta je to, što je najvažnije. Kada bismo mi sutra priznali Kosovo, ja sam uverena, da se samim tim ne bismo približili EU. Zato što ne postoji spremnost u evropskim državama da razgovaraju o proširenju. Građani ne vole tu priču, Makron to ne dozvoljava. Ja mislim da je on taj, koji nije dozvolio da se pošalje neki signal ohrabrenja. Ja ne likujem , ovo je loša vest za mene. 

Koliko ljubavnica treba da čeka da prođe godina nakon razvoda njenog muškarca, koji je tek ostavio ostavio ženu, da bi oženio nju? Mislim na Veliku Britaniju.

To su stvarno gadne i teške teme. Vidite, Velika Britanija ima nameru da vrlo čvrsto učestvuje u politici uslovljavanja Srbije, iako je ona izašla iz tog projekta. To je spektakularno. To su ozbiljne ambicije, i ja ne bih isključila da će ona da uspe u tim ambicijama, da ovde nama i dalje, kao zemlja koja je izašla iz EU, govori: Vi morate da slušate Evropsku uniju.

IZVOR: PRVA

 

 

Be First to Comment

Leave a Reply