Wednesday, May 22, 2019


Mirjana Karanović: Sa Mirom Trailović završila se jedna era

By GLASRAZUMA.RS , in AKTUELNO KULTURA , at 28/02/2019

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!

U predstavi „M.I.R.A” pokušavamo da progovorimo o Miri Trailović, Bitefu i Bitef teatru iz današnje vizure, o tome kako vidimo to vreme, naravno uvažavajući činjenicu da svako od nas ima svoju refleksiju na Bitef i taj period, kaže za „Politiku” glumica Mirjana Karanović koja u predstavi „M.I.R.A” u režiji Andraša Urbana tumači naslovnu junakinju. Premijera sa kojom će ujedno biti obeležene tri decenije postojanja Bitef teatra je u nedelju 3. marta od 20 sati. Dramaturškinja je Vedrana Božinović, kostime je uradila Marina Sremac, a muziku Irena Popović. U glumačkoj ekipi su i Suzana Lukić, Anđela Jovanović, Isidora Simijonović i Gorica Regodić.

Bitef teatar 30 godina istrajava na putu Mire Trailović, viziji naprednog, pozorišno novog, istraživačkog. Umetnički koncept i statut Bitef teatra zapravo su visok zahtev i mnogo pitanja gospođe Trailović: o prirodi pozorišta kao prirodi života, o životu u umetnosti i umetnosti života…

– Najstariji sam član ekipe „M.I.R.A” što ujedno znači da sam se najranije i srela sa Bitefom. Dosta smo radili na improvizaciji na osnovu koje su nastajali tekstovi od kojih je formiran materijal za predstavu – kaže glumica.

Mira Trailović je odudarala od sredine, borila se sa njom i društvom. Gde pronalazite sličnosti sa svojom novom junakinjom. Mira Trailović je neko sa čijom se smrću završila jedna era. Sa životne scene je otišla krajem osamdesetih godina, a znamo šta se dešavalo desetak godina kasnije i kakve je to posledice ostavilo na celo društvo, pa naravno i na pozorište. Ispitivali smo kakvo je pozorište Mira sanjala, kakvo je želela da napravi? Kako se borila za njega i šta je od tog nasleđa ostalo danas. Kako mi danas vidimo to vreme i Bitef koji još uvek postoji. Nemoguće je to odvojiti od istorije koja nam se desila.

Mira Trailović, neprikosnovena vladarka teatra, čijem osmehu je teško bilo odoleti, bila je osobena heroina pozorišnog Beograda. Za šta bi se ona danas borila?

Mislim da bi se borila za potpuno istu stvar, uz sve kompromise koje je pravila, radila sa političarima. Ljudi koji su bili u to vreme na vlasti i dodeljivali novac nikad nisu narušili njenu ideju pozorišta. Svojim diplomatskim i veoma posebnim, ličnim šarmom i veštinom Mira Trailović je uspevala da nagovori određene ljude u vrhu vlasti da joj dozvole da sprovodi program festivala onako kako je ona smatrala da je potrebno. Verujem da bi i danas to isto radila, samo što nisam sigurna da bi joj ti kompromisi danas bili oprošteni, za razliku od tadašnjeg vremena kada niko nije smatrao da je to neka strašna stvar.

Oni koji su se družili sa Mirom Trailović ipak primećuju da je često bila usamljena u pozorištu. Kako vi gledate, komentarišete usamljenost u pozorištu?

Razumem tu poziciju Mire Trailović, ali ne mogu da govorim o tome, jer sam ipak glumica. Pozicija reditelja, upravnika pozorišta se razlikuje od glumačke. Ne bih mogla da funkcionišem kada oko sebe ne bih imala neke ljude. Ali mogu da shvatim reditelje na kojima leži odgovornost za kvalitet predstava, takođe i upravnike koji imaju odgovornost za čitav godišnji opus. Mira Trailović je bila upravnica Ateljea 212 i Bitefa i mogu da pretpostavim da je mogla da bude i prilično usamljena.

Verujete u promene: dan-noć, toplo-hladno. Često ste izloženi kritikama zbog svojih stavova. Koliko vas one troše i kako ih doživljavate?

Trudim se da suviše vremena ne trošim na komentare, da u mom životu oni ne budu nešto prema čemu se određujem. Određujem se prema ljudima koji su mi važni u životu, čije mišljenje mi je bitno i, naravno, prema ljudima sa kojima sarađujem. Oni su mi važni. Ja sam glumica i kolektivno sam biće. Meni je važno da imam oko sebe ljude koji su na mojoj strani, eto tako se nosim sa kritikama mojih stavova. Ne želim da to bude glavna stvar u mom životu.

Sklanjate se od glamura, javne scene. Da li je razlog tome i što ste odrastali u drugačijem društvu stabilnih vrednosti?

Nisam više klinka. Kada sam bila mlada želela sam da privučem pažnju na sebe. To mi je bilo važno, kao i svakom mladom glumcu u zenitu, u smislu da nekako dam signal da postojim. Sada nemam potrebu za tim, eksponiram se samo kada mi je nešto bitno, kao recimo sada ova premijera predstave „M.I.R.A”.

Imali ste svoj fejsbuk profil samo nedelju dana. Onda ste shvatili da je vaš pojam prijatelja nešto drugo pa ste ga zatvorili?

Više mi se sviđa da se družim sa ljudima i da se gledam sa njima oči u oči, ili da se makar čujemo telefonom i razgovaramo. Ta ideja prijatelja na fejsbuku ima širok pojam. Nemam vremena za takvu vrstu komunikacije jer se osećam kao da nekoga varam.

Jako ste posvećeni kao profesor i pedagog. Kako ste uspeli da održite bliskost sa mladim kolegama?

Zapravo sam u tom kontaktu profesor-pedagog ostala glumica koja pokušava da prenese svoje znanje. Prema studentima sam imala odnos kao prema budućim partnerima, kao sa nekim sa kim bih želela da radim. Tako sam svoje studente i usmeravala da jednoga dana budu nečiji partneri na sceni. Naravno, nisam baš sa svima uspevala da ostvarim takav odnos, ali sa mnogima jesam. Evo, u predstavi „M.I.R.A” igram sa svoje dve studentkinje. One su se javile na audiciju i prošle, a da to nisam ni znala, i to me jako obradovalo.

IZVOR: POLITIKA