Wednesday, June 19, 2019


Slučaj Asanž

By Pavle Kosić , in STAV , at 13/04/2019

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!

Uhapšen je Džulijan Asanž. Novinar, istraživač, uzbunjivač, borac za istinu i pravdu, a ne kriminalac kome treba suditi jer je ugrozio bezbednost građana Sjedinjenih Država, time što je Vikiliks, između ostalog, objavio snimak američkih vojnika koji ubijaju nedužne ljude u Iraku, iz helikoptera, smejući se. Za američki establišment on je kriminalac, jer nije novinar po njihovom ukusu – nije podržao Hilari Klinton tokom predsedničkih izbora 2016. i ne podržava američke vojne “intervencije” po svetu. Objavljuje dokumenta koja su od najvišeg javnog interesa, bez obzira na to kome će naneti štetu.

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!

Oni koji sebe nazivaju novinarima i borcima za slobodu govora ne bi smeli da podržavaju izručenje Asanža američkim vlastima, jer podrška Asanžovom izručenju je u potpunoj suprotnosti sa borbom za pravo svih ljudi na ovom svetu da slobodno misle i govore. Dakle, ovo maltretiranje Džulijana Asanža jeste udar na slobodu medija i uopšte na slobodnu reč. Sramna je odluka ekvadorskog predsednika da oduzme azil Asanžu, jer je tom odlukom pokazao da ni on nema pojma šta su demokratija i novinarstvo.

Na slučaju Asanž će ceo svet moći da se uveri da zapravo tzv. slobodne, liberalne zapadne države u kojima vlada “slobodno novinarstvo”, ne mogu da podnesu argumentovanu kritiku na svoj račun. I to nije sve. Pošto su vlast i mejnstrim mediji u Americi shvatili da neće moći nikako da opravdaju hapšenje Asanža pred svetom, onda su počeli sa demonizacijom Asanža. Tako smo u američkim medijima mogli pročitati, kako on ne pere noge, ne pušta vodu za sobom, a juče smo mogli da “saznamo” i kako je Asanž mazao fekalije po zidovima ekvadorske ambasade. Sve je to deo te demonizacije Asanža, ne kao novinara, nego kao čoveka i to samo zato što se usprotivio eliti.

Ovaj slučaj je pokazao i da nedostatak novinarske solidarnosti nije tipičan samo za Srbiju, kao i da ne postoji vlast koja podržava slobodno novinarstvo. Takva vlast ne postoji ni u Velikoj Britaniji, ni u Americi, ni u Švedskoj, ali ni u Srbiji. Novinari su ljudi koji imaju samo svoj integritet i želju da rade u javnom interesu, za koji su spremni i da poginu. U figurativnom, ali i u doslovnom smislu te reči. A ti “slobodni mediji” su udarili upravo na Asanžov novinarski integritet.

Možda deluje da je ovo “pobeda” establišmenta nad slobodnim novinarstvom, i  možda deluje da je novinarstvo trenutno na kolenima, ali informacije uvek nađu svoj put do javnosti i tako će uvek biti. Ovom Pirovom pobedom, nesvesno, svima je stavljeno do znanja koliku moć novinarstvo zapravo ima. I uvek će je imati. A Džulijan Asanž se neće predati, kao ni slobodni novinari širom sveta. Volele to vlasti ili ne.

Autor je glavni i odgovorni urednik portala glasrazuma.rs