Wednesday, June 19, 2019


Promena stava EU o Kosovu?

By GLASRAZUMA.RS , in KOSOVO , at 15/04/2019

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!

Evropski komesar za proširenje Johanes Han izjavio je danas da bi razmena teritorija između Srbije i Kosova mogla da bude deo pravno obavezujućeg sporazuma, naglasivši da je jedini preduslov za EU da svaki sporazum mora da doprinese miru i stabilnosti regiona.

Ukoliko želite da pomognete rad našeg sajta, to možete učiniti klikom na neku od reklama. Vas ništa ne košta, a nama mnogo znači!

U razgovoru za Vašington post tokom nedavne posete SAD, Han je govoreći o mogućem prilagođavanju granice, naglasio i da bi pravno obavezujući sporazum pokrio i oblasti šire od pitanja granice i da “jedan od ključnih elemenata budućeg sporazuma mora biti poštovanje manjinskih prava”.

“U ovom trenutku niko ne može da predvidi šta bi mogao da bude konačan ishod. Moguća razmena teritorija bi, u svakom slučaju, mogla da bude, ako hoćete, poslednji delić veće slagalice. Jedini preduslov koji smo postavili jeste da bilo kakav bilateralni sporazum mora da dorinese miru i stabilnosti regiona”, rekao je Han.

Han je zatim saopštio i  kako smatra da će rešenje spora oko imena Makedonije ubrzati rešavanje drugih konflikata na Zapadnom Balkanu, uključujući i zastoj u dijalogu Srbije i Kosova.

Povodom procena da bi povlačenje SAD sa vodeće pozicije u politici prema Zapadnom Balkanu moglo da destabilizuje taj region, Han je objasnio da se situacija promenila, te i da sada čak 75 odsto trgovinske razmene region obavlja sa zemljama EU, dok “SAD nemaju gotovo nikakve poslovne interese u regionu”.

“SAD su ranije bile u vođstvu zbog NATO intervencije. Situacija se promenila. Ako pogledam u širem vremenskom okviru, u regionu ima napretka. Na primer, ako bi na terenu bilo nekih sukoba između Srbije i Kosova, u prošlosti bi  lako vodilo u nasilje, dok danas lideri uzimaju telefon i zovu jedan drugog”, izjavio je Han za Vašington post.

On je dodao i da je tokom i neposredno posle ratova 1990-ih, Vašington a ne Brisel bio lider politike prema regionu, što je danas drugačije.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine u avgustu je aktuelizovao ideju o razgraničenju sa Albancima, ne objasnivši šta razgraničenje konkretno znači. Predsednik je tada umesto detalja poručio da “ne želi da otvara karte pred pregovore”, pa je i više od pola godine kasnije predlog o razgraničenju i dalje nepoznat.

Takođe, predsednik Kosova Hašim Tači komentarisao je da su korekcije granica između Kosova i Srbije moguće i da se one mogu desiti mirovnim putem. Tači je naveo da će za pregovarački sto sa Srbijom staviti i pitanje pripajanja Preševa, Bujanovca i Medveđe Kosovu, ali kao ni predsednik Srbije nije objasnio detalje takvog predloga.

Dijalog Beograda i Prištine prekinut je nakon što su kosovske vlasti u novembru prošle godine uvele takse od 10 odsto na robu iz Srbije, a potom ih povećale na 100 odsto.

Takva odluka je doneta nakon odluke Interpola da odbije zahtev Kosova za prijem u tu organizaciju.

Srpski zvaničnici poručili su da dijalog sa Prištinom neće biti nastavljen dok carine na robu iz Srbije ne budu ukinute.

Umesto ukidanja, međutim, takse od 100 odsto uvedene su i na proizvode stranih kompanije koji se proizvode i uvoze iz Srbije.

Promeni stavova Prištine nisu doprineli ni pritisci Brisela, niti ponovljeni apeli zvaničnika SAD da to bude učinjeno.

IZVOR: BETA, INSAJDER

FOTO: INSAJDER