Priča o slobodi

Najvažnije pitanje ljudskog roda bez premca jeste pitanje slobode. Sam dokaz za to jeste činjenica da ukoliko se pojedincu da sve drugo, a oduzme sloboda, rizikovaće ovo drugo kako bi se nje domogao.

Uprkos svom očiglednom značaju, ona spada u jedan od najnedefinisanijih pojmova. Ovo je zapravo vrlo simbolično, jer to svakome daje slobodu da je sam definiše.
Sami najčešće poistovećujemo sa slobodom izbora, ali šta to zapravo znači? Trebalo bi da znači da za svoje izbore ne trpimo posledice, ali najčešće je obrnuto. Iz nekog razloga, baš te posledice izazivaju još veće divljenje prema onima koji se usude da uprkos njima donesu odluku

Za vreme NATO bombardovanja u Srbiji, amaterska radio služba u Čačku uspela je da presretne razgovor između jednog italijanskog pilota i jedinice kojoj se javljao. Iz toga znamo za sledeći događaj:

Ovom pilotu bilo je naređeno da tog dana gađa poštu, koja se nalazi u samom centru Čačka. Uzmimo u obzir da su sve članice NATO-a u vazalskom položaju i da su bile u obavezi da šalju svoje ljude, avijaciju i naoružanje. Kada je došao na lokaciju koju mu je naređeno da napadne, primetio je da se na njoj nalazi veliki broj ljudi, starih i žena sa decom u kolicima. Ne mogavši da gađa i verovatno misleći da je u pitanju greška, javio se svojoj jedinici i jednostavno rekao: “Ovde ima ljudi”. Na to je je dobio isto tako jednostavan odgovor “Gađaj”. Preleteo je još jedan krug i nakon toga se ponovo javio rekavši: “Ali ovde ima mnogo ljudi”. Odgovor je ostao isti. Preleteo je prostor oko pošte još jednom, dok se u njemu neminovno vodila unutrašnja borba, na kraju ipak ne mogavši da gađa. Ponovo se javio i kazao: “Ali ima mnogo ljudi”. Ni ovog puta ga nije dočekao drugačiji odgovor, ali se u njemu nešto prelomilo i veliki broj života je tog dana spasen zahvaljujući ovom dobrom čoveku. Zahvaljujući njegovoj hrabroj odluci.

Godine 1963. 11. juna, budistički monah imena Trič Kuang Đuc iz Južnog Vijetnama polio je sebe benzinom i zapalio se na sred prometne raskrsnice u Sajgonu, kako bi protestovao protiv politike ugnjetavanja njegove sabraće. Malkolm Braun je za fotografiju ovog događaja dobio Pulicerovu nagradu, a tom prilikom je zapisao: „U tim trenucima monah nije pomerio nijedan mišić, nije ispustio nikakav zvuk, bio je potpuno smiren, njegova spoljašnjost bila je u suprotnosti sa okolinom, oko njega su se ljudi davili u suzama“. Ovo je bio samo prvi u nizu sličnih događaja koji su doveli do suzbijanja režima protiv koga su se borili. I on je iskoristio svoj izbor u sukobu sa vlašću i u svojoj pobuni otišao vrlo daleko. Ali ga je iskoristio.

Iz logora Jasenovac snažni zatvorenici odvođeni su u Norvešku da tamo obavljaju fizički naporne poslove. Jedan od tih zatvorenika bio je i Ismet Pašić, musliman koji se izjašnjavao kao Srbin. Izuzetno obrazovan, sa naočarima i naočitim držanjem, ovaj čovek nije dozvolio da njegovu ljudskost slome teški uslovi u kojima se nalazio. Jednom prilikom, nakon pokušaja bekstva jednog zatvorenika, data mu je velika letva i naređeno mu je da tog nedužnog čoveka pretuče na smrt. On je to odbio bez razmišljanja, nakon čega mu je zaprećeno da će, ukoliko to ne učini, on trpeti posledice. Ostao je dosledan sebi i svojoj ljudskosti, ne dozvolivši da probude ono životinjsko u njemu, i ponovo žustro odbio da povredi drugog čoveka.

Zbog ovoga je pretučen na smrt, a Žarko Vidović, naš istoričar umetnosti, koji se i sam u tom trenutku nalazio u zatvoreništvu, povodom ovog događaja rekao je:

“Tada sam shvatio šta je sloboda. Sloboda je moć da se odlučuje ispravno uprkos pretnji smrću”.

Ovi ljudi su uprkos svim pritiscima ostali dosledni sebi i svojim vrednostima, na čijem čelu je bila sloboda, kao zvezda vodilja i ono što daje smisao životu. Pratiti njihov put, biti spreman na žrtvu ili živeti u komforu zlatnog kaveza? Sada je naš red da biramo.

Jovana Jevremović, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka i urednica rubrike Kultura na portalu glasrazuma.rs

FOTO: RTRS

Close
Social profiles