Intervju: Bojan Uzelac (Radioaktivni komarac)

U moru raznovrsnog sadržaja na društvenim mrežama koji nam svakodnevno okupira pažnju, prava je umetnost pronaći onaj kvalitetan koji nam uz to okupuranje pažnje nudi i neko novo saznanje, vezano za umetnost, istoriju, kulturu… Broj takvih stranica je veliki, a svakako je među njima najpopularnija ona pod nazivom Radioaktivni komarac. O njenim počecima i uspehu čitajte dalje u intervjuu u kom je za naš sajt govorio Bojan Uzelac, čovek koji stoji iza nje.

Odakle potiče ideja za Radioaktivnog komarca?
Radioaktivni Komarac je lik iz moje prve knjige koja se sastoji iz dve novele: Ubod slobode i Đavolja igra (2014). Lutao sam po medijskim kućama, redakcijama i bilo mi je jasno da se moje ideje ne poklapaju sa njhovim. Tako je i počela da niče ideja o portalu na kome bih mogao slobodno da iznosim svoje stavove i da pišem tekstove tretirajući ljude kao zdravorazumska bića. To je nekako išlo uz moju ličnost koja je uvek težila ka slobodi, a ne prilagođavanju. Tako da se ovde osećam kao svoj na svome. Sve je dobro kada si iskren prema sebi.

Vaša stranica je danas izuzetno popularna na društvenim mrežama. Kako su izgledali njeni počeci?
Stranica je nastala krajem 2014. godine. Počela je sa humanitarnom akcijom „pomoć beskućnicima“, u mojoj režiji. Od početka cilj je bio promocija mladih umetnika koji nemaju mesta u medijima. Na kraju 2015. bilo je 3500 pratilaca. Na kraju 2016. oko 12 hiljada, da bi 2017. godine broj pratilaca skočio na 54 hiljade, a 2018. ih je bilo oko 80 hiljada. Stranica trenutno broji preko 125 hiljada pratilaca. Evo već dve godine postoji i Instagram nalog na njemu ima nešto preko 27 hiljada ljudi. Ono što je važnije od tih brojki, jeste činjenica da je do sada promovisano na stotine mladih neafirmisanih umetnika.

Koliko Vam vremena oduzima vođenje stranica i kako uspevate to da uskladite sa svojom svakodnevnicom?
Teško je to reći…budući da često imam pripremljene tekstove od ranije. Recimo 2-3 sata mi treba za istraživanje novih. Često radim još jedan ili dva posla pored toga.

Kako Vi vidite današnje društvo i položaj kulture u njemu?
Izgubila se granica između kiča, šunda i kulture, a zato čovek postaje sve prazniji… 21. vek, odnosno epoha, nije se ostvarila ni kulturuloški, ni umetnički, a ni spiriitualno. Dakle svet ide u pogrešnom pravcu.

Pored širenja kulture na društvenim mrežama, bavite se i pisanjem knjiga. Možete li nam reći nešto o svom dosadašnjem stvaralaštvu?
Do sada sam napisao tri knjige: Ubod slobode i Đavolja Igra (2014), Statista (2016) i Efekat duge (2018). Prve dve knjige su se prodavale u Vulkanu i Laguni i više ih nema nigde. Treću knjigu ja prodajem preko stranice. Prva knjiga se sastoji od dve novele, od kojih je prva kritika mladih ljudi iz ugla posmatrača i u njoj se pojavljuje Radioaktivni Komarac, a druga novela je o kockanju. Druga knjiga „Statista“ je priča o naivnom i čestitom mladiću koji uporno pokušava da uđe u filmski svet.  Treća knjiga „Efekat duge“ je verovatno najkompleksnija knjiga do sada. Kada se na nebu pojavi duga, dešavaju se čudne stvari ‒ nestaju ljudi koji, uprkos tome što su zli i bez ikakvog talenta, a zahvaljujući sistemu, zauzimaju mesto onima koji su dobri i talentovani. Efekat toga je činjenica da je kriminal u padu, prostitucije ima sve manje, a krađa gotovo i da nema. Niko ne zna ko je odgovaran za to i kakve veze duga ima sa tim, ali svi se plaše neznanog junaka. Priča paralelno prati mladog, talentovanog slikara Tea, koji je prinuđen da radi u magacinu kako bi preživeo, a u slobodno vreme slika. Motivi na njegovim slikama su nebeska tela i pojave, a pretežno planetarne magline.

Da li dobijate podršku od strane ljudi za Vaš rad?
Dobijam podršku lepim rečima i pohvalama, s vremena na vreme me neko pozove na intervju, a to su uglavnom ljudi koji imaju isti cilj kao ja. Ovako materijalno, jedino kada neko naruči moju knjigu.

Završili ste novinarstvo u Beogradu. Zbog čega se sada ne bavite njime u onom bukvalnom smislu te reči?
Na neki način, ja se i daljem bavim novinastvom. Stanje u novinarstvu je loše, zato što se ljudi tretiraju kao da su polupismeni, tu nikako nisam mogao da pronađem svoju priču. Na radiju takođe, sve je na nivou neke jeftine zabave. Čak i kada sam nudio zanimljivosti koje sam prikupio to njima nije odgovaralo, govorili su mi da to nije za ljude sa ovog podneblja. Stranica mi je dokaz da su grdno pogrešili i da svaka tema može zainteresovati ljude, ako se prikaže na zanimljiv način.

Zašto smatrate da su kultura i širenje određenih vrednosti važni?
I kada nestane neka civilizacija, ono što se iskopa-zove se kulturno nasleđe te civilizacije. Dovoljno da se shvati, da je ona zapravo najvažnija. Kultura je širok pojam. Važna je jer jača duh, širi vidike i tera čoveka da se više udubi i bolje rasuđuje. Na taj način diže čoveka na jedan viši nivo.

Da li ste se u misiju širenja kulture uputili sa nekom dozom bunta i protiv čega?
Da, zato što smatram da neko želi da svi budemo na vrlo slabom nivou, kako bi lakše rukovodio sa nama. Rad na duhu je pravi revolucionarni čin.

Kakvi su dalji planovi što se tiče Vašeg literalnog stvaralaštva?
Trenutno radim na četvrtoj knjizi…koja će biti prvenstveno za decu, ali i za odrasle. Uglavnom, bitno mi je samo da budem aktivan što se tiče stvaranja. Imam i neke pilot epizode, scenarije za filmove i serije. Ali budući da u toj umetnosti ne zavisi sve od mene, to je i dalje na nivou mašte.

Šta biste poručili mladim ljudima koji se bave umetnošću ili imaju želju da šire svest o značaju kulture?
Da ne budu optrećeni lažnim normama koje im nameće današnji svet. Da rade više na svom duhu, da stiču nova saznanja i da budu otvoreniji prema njima, kao i da se lagano vrate prirodi, jer je to deo naše prave prirode. Ljudi, nažalost, najčešće biraju liniju manjeg otpora. Najstrašnije je biti statista u sopstvenom životu, pri čemu ne mislim da je život holivudski spektakl. Sve u svemu da budu uporni i da se trude da rade ono što vole, bez kompromisa.

Jovana Jevremović

FOTO: FEJSBUK RADIOAKTIVNI KOMARAC

Close
Social profiles