POTRESI ŠIROM SVETA

Međunarodna scena je sve uzbudljivija, interesantnija, ali potencijalno i opasnija. U celom svetu se dešavaju politički potresi i izgleda da rešenje za njih još uvek nije pronađeno, niti će biti u skorije vreme. Takva obeležja je svetska politička scena imala i u nedelji za nama.

IMPIČMENT: Predstavnički dom američkog Kongresa opozvao je predsednika Donalda Trampa zbog optužbe za zloupotrebu položaja (od ukrajinskog predsednika je tražio da pokrene istragu protiv vodećeg kandidata demokrata – Džoa Bajdena) i opstrukciju rada Kongresa. Prvu tačku optužnice podržalo je 230 kongresmena, dok je 197 glasalo protiv. Za drugu tačku optužnice glasalo je 229 kongresmena, a njih 198 je bilo protiv. Zanimljivo je da dva člana Demokratske stranke nisu glasala za, dok nijedan republikanac nije podržao tzv. impičment. Takvim ishodom glasanja, Tramp je postao treći predsednik u istoriji Sjedinjenih Država koji je opozvan. Odluku Predstavničkog doma komentarisao je čak i predsednik Rusije Vladimir Putin, rekavši da su optužbe protiv američkog predsednika “izmišljenje”. Da bi Tramp i faktički bio smenjen sa funkcije predsednika, Senat to mora da prihvati dvotrećinskom većinom. Tu nastaje problem za demokrate, jer u Senatu ta većina ne postoji. To je verovatno i razlog zašto predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi još uvek odbija da optužnicu prosledi Senatu.

BREGZIT: Nakon što je ubedljivo pobedio na vanrednim parlamentarnim izborima, premijer Velike Britanije Boris Džonson je odneo još jednu pobedu. Poslanici britanskog parlamenta podržali su njegov plan zakona da Britanija napusti Evropsku uniju 31. januara. Lider opozicionih laburista Džeremi Korbin rekao je da je protiv zakona, jer smatra da postoji “bolji i pošteniji način” da se napusti EU. U isto vreme, predsednica Škotske nacionalne partije (SNP) i premijerka Škotske Nikola Stardžon preti novim referendumom o nezavisnosti. Ovoga puta referendum bi mogao da bude uspešan jer je većina Škota glasala protiv izlaska iz EU, a SNP je na nedavnim izborima povećala broj svojih predstavnika u parlamentu. Ovaj period će biti veoma težak za Britaniju i njenog premijera, jer koliko god Britanija bila dalja od EU, toliko će i Škotska biti bliža nezavisnosti. Dakle, iako je Džonson odneo pobedu, ona bi ubrzo mogla postati “Pirova pobeda”.

ŠTRAJKOVI: I nakon dve nedelje permanentnih protesta, francuski sindikati nastavljaju štrajk jer nisu uspeli da se dogovore sa vladom oko reforme penzionog sistema koji je osmislio predsednik Emanuel Makron. Naime, Makronova reforma predviđa jedinstveni penzioni fond umesto sadašnja 42, ali protivnici smatraju da bi na taj način penzije mogle biti umanjene onima koji su uplaćivali više tokom radnog staža ili da bi penzije među starim i novim penzionerima mogle biti neujednačene. Uporedo sa penzionerima, u Francuskoj štrajkuje i železnica. Posledice tog štrajka su velike saobraćajne gužve na ulicama i putevima, polovina brzih vozova neće biti u funkciji, dok u Parizu polovina linija metroa neće funkcionisati. Pored tih štrajkova, u Francuskoj već godinu dana svake subote traju protesti pokreta “Žuti prsluci”, otkad je na videlo izašla duboka društvena polarizovanost, kao i ozbiljno nezadovoljstvo građana koje očigledno i dalje postoji u velikoj meri.

SOLIDARNOST: Novinari iz celog sveta su ove nedelje stali u odbranu osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža kome preti izručenje Sjedinjenim Američkim Državama, objavila je inicijativa “Speak up for Assange” koja je za dve nedelje prikupila 900 potpisa novinara iz 89 zemalja. Uz Asanža je stao i Nils Melzer, posebni istražitelj Ujedinjenih nacija za mučenje, koji je izjavio da mu je “napokon sinulo” da je bio “zaslepljen propagandom i da su Asanža sve vreme klevetali kako bi se odvratila pažnja od zločina koje je otkrio”. Podsećanja radi, Asanž je postao poznat svetskoj javnosti 2010. godine kada je Vikiliks objavio tajni američki vojni videosnimak na kom se vidi da su Amerikanci u Bagdadu 2007. ubili nekoliko desetina ljudi, uključujući dva zaposlena agencije Rojters. Asanžovi advokati tvrde da ga Velika Britanija ne može izručiti jer se sporazum između SAD i VB ne odnosi na izručenje za politička krivična dela. Dobra stvar u celoj situaciji jeste upravo ta novinarska solidarnost. Kao da je i novinarima “napokon sinulo” da moraju biti solidarni kako bi mogli da budu sila kakva je građanima širom sveta zaista neophodna.

Pavle Kosić

FOTO: REUTERS

Close
Social profiles