Priča o dobroti

Vreme je praznika – nekima omiljeno, a nekima najomraženije doba godine. Nova godina i Božić samo što nisu stigli, Kevin je ostao sam u kući, Gas do daske nas ponovo zasmejava sa televizijskih ekrana, dok čekamo dan kada će se neko konačno setiti da prikaže sve filmove o Hari Poteru, bez da prekine nakon četvrtog. Preskupi novogodišnji ukrasi su postavljeni po gradovima kako bi podigli prazničnu atmosferu, što i uspevaju kod jednog dela stanovništva, koji na ovo oduševljeno aplaudiraju, dok drugi ne mogu da sakriju svoje nezadovoljstvo. Jednako su paprene cene i koncerata koji se organizuju za doček, a oni bi svojim postojanjem trebalo da doprinesu atmosferi. Žurke, koncerti, smeštaji i putovanja su mahom skuplji nego u bilo kojo drugo doba godine, a način na koji ćete provesti novogodišnje veče postaje vaš statusni simbol.

Sa ovom, u dobroj meri izveštačenom, atmosferom uzetom u obzir, ne bi trebalo da nas čudi što toliki broj ljudi oseća gađenje i prevrće očima pri pomenu na novogodišnju euforiju. Ali ovo nije suština praznika. Ovo je zapravo samo njihova površina koja je prolazna i koja svima ubrzo dosadi. Ono što praznike zapravo čini zaista najčarobnijim delom godine jeste prilika da mi učinimo nešto lepo za ljude oko sebe, da se podsetimo da je sreća koju obično osećamo zapravo samo bleda senka one sreće koju osetimo kada nekoga učinimo radosnim, kada nekome pomognemo i malim gestom ulepšamo dan.

Građani Srbije su se toga setili ove godine. Nakon što se Požega odrekla gradskog dočeka Nove godine kako bi taj novac preusmerili na popravku skenera u užičkoj bolnici, u Novom Sadu je pokrenuta peticija kojom se traži da se novac za tu namenu preusmeri bolesnoj deci, a isto je za njima učinjeno i u Subotici, kako piše portal Buka.

Ne manjka ni humanitarnih akcija koje imaju za cilj prikupljanje materijala i pravljenje paketića za decu iz socijalno ugroženih porodica. Tako se u većini gradova Srbije mogu naći kutije postavljene po školama, vrtićima, kafićima i raznim drugim lokacijama u koje se mogu ubaciti materijali za ove paketiće, koji najčešće podrazumevaju grickalice, slatkiše, pribor za školu, igračke… Verovatno se pitate kakve koristi imaju ove porodice od paketića, kada im ni najosnivnije potrebe najčešće nisu zadovoljene. Iako je neosporivo da oni nemaju nikakve direktne koristi od ovih poklona, oni ipak nose mnogo veću simboličku vrednost za decu koja ih dobijaju.

Dostojevski je rekao da možda čitav čovekov život zavisi od njegovog detinjstva. Naizgled nebitni momenti koji se urežu u sećanje mogu odrediti kakva će osoba neko postati, a bez sumnje vreme praznika ovde igra glavnu ulogu. Dete koje za praznike ne dobije paketić ne pati samo od nedostatka slatkiša. Ono pati, jer to u njegovom svetu znači da nije bilo dobro i pati jer ne zna gde je pogrešilo. Pati, jer gleda kako drugi dobijaju poklone i govore kako je to tako zato što su se trudili čitave godine, dok je sav njihov trud uzaludan. Pati, jer u školi peva praznične pesmice, sluša divne novogodišnje priče i piše pisma Deda Mrazu o poklonima kojima se nada. Piše, a zna da nema svrhe, jer ono nikada ne dobija poklone, mama i tata to ne mogu da priušte. Ono je prinuđeno da odraste mnogo pre svojih vršnjaka,   shvati neke stvari koje se tiču odraslih i prerano se odrekne svog detinjstva. Gurnuto je u jedan okrutan svet i razočarano u čovečanstvo, pre nego što je dobilo i najmanju priliku da traži ono dobro u ljudima.

Ove akcije prikupljanja paketića nisu nešto što samo donese kratkotrajan osmeh na njihova lica i napuni njihove stomake. One im vraćaju veru u čovečanstvo, a pre svega veru u same sebe i činjenicu da su dobri ljudi. Svi imaju pravo a lepo detinjstvo i, ukoliko postoji neki način na koji mi možemo nečije detinjstvo učinimo takvim, to više nije stvar naše dobre volje, već i naša moralna obaveza.

Građani Srbije su i te kako živnuli po ovom pitanju, a istinska novogodišnja euforija nastavlja da se širi po čitavoj državi. Najmanje što mi možemo da učinimo jeste da joj se priključimo  i ulepšavo nečije, a i svoje, praznike.

Jovana Jevremović, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka i urednica rubrike Kultura na portalu glasrazuma.rs

FOTO: ADIRONDACK OPERATION SANTA

Close
Social profiles