Badnji dan – tradicija i verovanja

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Badnji dan, a Božić po starom kalendaru obeležavaju još i Ruska i Ukrajinska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, a takođe i nepriznate Crnogorska i Makedonska pravoslavna crkva. Ovaj praznik prate mnogi običaji i tradicije, a u ovom tekstu možete čitati o nekima od njih.

Pre izlaska Sunca, u cik zore Badnjeg jutra, najstariji sin ili otac u porodici odlaze po granu hrasta. Hrast je za Slovene bio sveto drvo i ta grana hrasta danas se zove badnjak – božićno drvo. Oni tada badnjak pozdravljaju sa “Dobro jutro, badnjače, srećan ti Badnji dan!”, obasipaju ga žitom, a zatim i vinom.

Unošenjem badnjaka u kuću očekuje se zdravlje, sreća i napredak koje on donosi. Ovaj običaj potiče još od pagana, a srpski narod ga je nasledio od svojih predaka.

Kada padne mrak, na Badnje veče, vrši se večernja liturgija i paljenje badnjaka ispred crkve svakog naselja. Narod koji tu dolazi prisustvuje prijatnosti i toploti za koju veruje da će doneti ljubav, mir i jedinstvo u porodici. Domaćin svake kuće uveče unosi badnjak u kuću, a žena i deca ga dočekuju obasipajući ga žitom. On kucajući na vrata najavljuje “ulazak Badnjaka u dom”, a nakon što pređe prag ukućane pozdravlja rečima: “Srećno Badnje veče!”

U nekim selima i dalje postoje običaji po kojima domaćin nosi badnjak u ruci kružeći oko kuće, dok ga deca i žena prate pijukajući kao pilići. On u svaki ugao kuće baci po jedan orah i tako odaje počast precima. U dom se uz badnjak unosi i žito što simbolizuje plodnost, a takođe i seno kao čast Isusu Hristu koji je rođen na slami. Badnji dan je poslednji dan božićnog posta i priprema se velika posna trpeza, za koju se očekuje da će svake naredne godine biti takva. Međutim, ta trpeza ne treba da simbolizuje prežderavanje i neumerenost u jelu i piću, već slogu koja treba da vlada među ukućanima za trpezom.

Ovo su samo neki od zajedničkih običaja koji se vezuju za većinu srpskog naroda, ali takođe postoje običaji koji se razlikuju od naselja do naselja, ili koji su već uveliko izgubljeni u sećanju…

IVANA MARINKOVIĆ

FOTO: MEDISAFERA

Close
Social profiles