Neda Arnerić – tanana duša koja nije mogla da se pronađe u surovoj realnosti

Sinoć nas je iznenada napustila jedna od najpoznatijih srpskih i jugoslovenskih glumica, gospođa Neda Arnerić.

Neda je rođena u Knjaževcu 1953. godine, u porodici lekara. Od ranog detinjstva je razvila ljubav prema sceni, te je još kao dete pohađala školu baleta Danice Šetine i bila član Dečje dramske grupe Radio Beograda. Sa 10 godina je počela da pohađa časove glume u grupi pokojnog glumca i reditelja Bate Miladinovića.

1966. odigrala je svoju prvu ulogu Marklene u filmu “San” i nakon toga postaje dečja zvezda u bivšoj republici.

Upisala je Devetu beogradsku gimnaziju gde je završila prva dva razreda. Razlog tome što je rano napustila gimnaziju jeste što je već sa nepunih 16 godina upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u klasi prof. Milenka Maričića. Nedi su drustvo na fakultetu pravili I Jelena Tinska, Aljoša Vučković, Fedja Stojanović, Ljiljana Mrkić…

Međutim, Neda nikad nije diplomirala glumu jer je u to vreme bilo zabranjeno da se istovremeno studira i glumi u pozorištu i na filmu. U svakom slučaju, fakultetska diploma nije izostala, završila je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Jugoslovenska publika je imala priliku da prati njeno odrastanje, obzirom da od kad se pojavila uloge su se same nizale. Čuvena Višnja sa Tašmajdana više puta je izjavila da su je roditelji prilično kontrolisali, kako je govorila “da ne bi lupila glavom o zid”.

Krajem 70-tih upoznala je svog prvog muža reditelja Dejana Karaklajića, ali brak nije dugo potrajao. Nakon toga udala se za legendu domaće kinematografije glumca Radeta Markovića, sa kojim je bila tri godine u braku, ali kako je rekla to je bila “zabranjena ljubav” zbog velike razlike u godinama.

Sa trećim mužem doktorom Miloradom Meštrovićem provela je čak 35 godina skladnog braka, a sudeći po njenim izjavama to je bila njena najveća ljubav, čiji je gubitak teško podnela. Nažalost, Neda nije imala naslednike.

Teško je podnela i raspad Jugoslavije, pa je neko vreme planirala da se odseli na Novi Zeland, međutim odlučila je da ostane u Beogradu. Tih 90-tih godina, na kratko je želela da se oproba i u politici, učlanivši se u Demokratsku stranku, međutim brzo se razočarala i odustala od politike.

Čuvena drugarica Ružica Zvezdanić je u svom vlasništvu imala i galeriju Atrijum, a bila je i članica žirija Niške art fondacije, gde je pomagala mlade i talentovane umetnike. Predstavljali su je kao seks-simbol, ali ona sebe nije tako videla.

Na kraju prve decenije dvadesetprvog veka, dodeljena joj je jedna od najznačanijih priznanja, nagrada “Pavle Vuisić”, koja se dodeljuje glumcu za životno delo.

Kao što je i sama izjavila, imala je probleme sa depresijom. 2016. godine pala je sa trećeg sprata svoje zgrade, a nakon toga, preživela je pravu medijsku torturu od strane pojedinih tabloida. Početkom 2019. je izašla vest da ju je njen rođeni brat Predrag pronašao bez svesti, ali su lekari sa VMA uspeli da joj spasu život. Nakon više od dva meseca je puštena na kućno lečenje.

Najlepša bibliotekarka je pre par meseci u svom poslednjem intervju za magazin “Hello” izjavila da odlazi u Indiju, kako bi iskuslila strogasketski život.

Nažalost, sudbina je imala drugačiji plan, te se njen život završio u nepunoj 67. Godini života u Dubljanskoj ulici u Beogradu. Iza sebe je ostavila bogatu glumačku karijeru, snimila je preko 110 uloga na filmu i igrala preko 40 uloga u pozorištu, najviše u BDP-u. Datum sahrane i komemoracije još uvek nisu poznati.

Jelena Manojlović 

FOTO: NEDELJNIK
Close
Social profiles