Hladno je,
posebno mračno
Sama je,
ni suze više ne mogu
da užurbano,
jedna za drugom
klize niz obraze.
Svetlo je,
unutra toplo
Puno nasmejanih,
a opet niko
u sebi vrište,
spolja se keze.
A one uvek zajedno
čvrsto se drže,
slabašnim rukama
nijedna ne sme da pusti,
jer se nikad više ne bi srele.
Ni srećne,
a ni tužne.
Da se puste
nikada sebi ne bi oprostile,
ostaje da se nadaju
da će jednom
moći čvrsto da stoje
jedna bez druge,
ali jedna u drugoj.
Dosta je više delova,
polomljenih kao staklo
bolnih rana,
propalih dana
mora,
okeana.

Teodora Jezdić

FOTO: PINTEREST

Close
Social profiles