Prošle nedelje nas je napustila Neda Arnerić. Nas, i stare i mlade, i one koji pamte život u nekadašnjoj državi i one koji su se rodili u nekoj potpuno novoj.

Kao i mnoge umetničke gromade, nismo je dovoljno cenili. U prvi plan je stavljena njena lepota koja je zaista bila neupitna, ali Ona je bila mnogo više od tog prostog seks- simbola. Neda je bila simbol nekog kulturnijeg i mirnijeg vremena, ali i nada da je takvo vreme ponovo moguće. Slobodan umetnik koji je spreman da se suprotstavi nekulturi i kiču – uvek i svuda. Dostojanstvena u najtežim, iskrena u najneprijatnijim trenucima. Bila je nešto posebno. Neponovljivo.

Iako je karijeru započela kao velika nada jugoslovenskog glumišta, što je kasnije i opravdala, ipak smo propustili da uočimo njen umetnički razvoj. Uloge za nju se više nisu samo nizale, rediteljima nije bila interesantna i tako je Neda na kraju po malo i zaboravljena. Smatrala je da ne pripada glumačkoj eliti i zato se držala po strani, kao neko manje vredan. Nije Ona bila manje vredna, samo je mi nismo ubedili u njenu stvarnu vrednost.

Plašila se puta kojim ide ovaj svet pun mržnje, oholosti. I pored toga, ona se celog života igrala. Volela je život, ali kada je izgubila svog saputnika, ta igra je prestala. Činilo se da bi ponovo mogao da počne neki uzbudljivi ples, ali to su ipak ostali samo poslednji jecaji tvrdoglavog umetnika koji se nikada ne predaje.

Bila je nasmejana, srećna, vesela, na kraju depresivna. Trebala joj je naša podrška, ali pre nego što smo uspeli da istu pružimo, Neda je otišla. Prerano. I dalje neshvaćena, nepronađena, još uvek puna umetničkog potencijala koji je tog petka zajedno sa njom zauvek nestao.

Pavle Kosić, glavni i odgovorni urednik sajta glasrazuma.rs

FOTO: YT PRINTSCREEN 

Close
Social profiles