JE LI, BRE

Od predsednika Srbije smo navikli na nekulturno ponašanje i prostački rečnik, ali u poslednje vreme situacija postaje nepodnošljiva. Nije ovde reč samo o odnosu prema novinarima. Predsednik se tako ponaša i prema svojim najbližim saradnicima.

Setimo se samo kako je prošle godine hrabro upitao Zorana Babića: “Šta bre ideš ti na Hvar?” To je onaj glavni odbor SNS, kada je svom članstvu poručio da više ne želi da gleda “Šanel” i “Valentino” tašnice. Tada im je naložio i da više brane stranku i njenog predsednika.

Što se tiče novinara, situacija je već standardna. Kada mu postave pitanje koje mu se ne dopada, ukori ih zastrašujućim pogledom, a potom usledi i salva uvreda. Bez pardona im se obraća sa “ti”, a nadimak koji im najčešće nadene je “stručnjak”. Očigledno je da stručnjake ne voli, jer ga njihova mišljenja ne interesuju. Kada negativno ocene pojedine odluke vlasti, odgovara sa: “Pa šta?”

Dok deo javnosti shvata ozbiljnost problema takvog ophođenja od strane predsednika koji bi trebalo da “izražava državno jedinstvo”, drugi deo javnosti obožava da vidi predsednika koji lupa šakom o sto i ljude koji “mrze” svoju državu vraća na njihovo pravo mesto: “Svaka čast, neka ste im rekli”. On je jedini koji to sme, običan predsednik koji staje na put svima, pa čak i svetskim silama koje žele da unište Srbiju.

Dakle, navikli smo da deo svojih građana nipodaštava, ali možda je još opasnije predsednikovo otkriće od pre nekoliko dana da se na sličan način ponaša i prema predstavnicima stranih zemalja, pa je tako predsedniku Francuske navodno rekao: “Emanuel, bre… Je l’ ti razumeš, čoveče, da ti sad ne bi mogao ni da otvoriš poglavlje 23?” I sad, dok pišem ovo, pitam se: Da li se on stvarno tako obraća predsedniku ili umišlja i šta je za nas, građane Srbije gora opcija?

Što se mene tiče, gora je druga opcija jer bi to značilo da imamo predsednika koji glumi da je nešto što nije. Glumi predsednika svih građana; glumi lidera koji može da se suprotstavi i Rusima i Amerikancima, čak i Francuzima; glumi političara koji poštuje Ustav, a najviše glumi čoveka koji ne gleda televiziju i ne čita novine, samo radi za svoju državu i svoj narod.

Njegovo je pravo da bude glumac na mestu predsednika, ali zašto novinari i institucije dopuštaju da ih ne poštuje. Nepoštovanje tih ljudi je direktno nepoštovanje svih građana ove države. Krivi su i njegovi saradnici koji očito ne smeju da mu kažu da je moguće da čak i on takav kakav jeste, najbolji među najboljima – ume da pogreši. Što je najgore, možda i misle da tako treba. Ono što ne shvataju je da će “običan svet”, ukoliko se ništa ne promeni, jednom doći do svih njih i priupitati ih: “Je li, bre?”

A takav scenario, kada narod stvari uzme u svoje ruke, duboko verujem, niko ne želi. Neka političari lažu, ali novinari i institucije ne moraju da budu njihovi saučesnici. Niti bi smeli.

Pavle Kosić, glavni i odgovorni urednik sajta glasrazuma.rs

IZVOR: POLITIKOLOG

FOTO: PRINTSCREEN

Close
Social profiles