Mamba out

U nedelju, 26. januara, negde oko 19 časova osvanula je vest koja je ljubitelje košarke zavila u crno… Jedan od najvećih nas je napustio, Kobi Brajant je poginuo u svojoj 42. godini, da nesreća bude još veća i njegova srednja ćerka Điđi je zajedno sa njim napustila ovaj svet sa samo 13 godina.

Te već davne 1996. godine, Lejkersi su se odlučili na jedan veoma neobičan trejd, poslali su jednog od boljih centara u celoj ligi Vladeta Divca u Šarlot Bobektse u zamenu za 13. pick na tom draftu. Postojalo je mnogo pitanja, ‘Zašto bi to neko uradio?’. Međutim, Džeri Vest je video nešto ‘posebno’ kod golobradog momka s Afro frizurom koji se zvao Kobi.

Vlade Divac je otkrio da je čak i razmišljao o povlačenju iz NBA, jer ‘Zašto bi igrao ako ga drugi šalju tamo gde ne želi’ a onda je to prihvatio na način ‘Ako DŽeri Vest nešto uradi, znajte da je to s razlogom’. Iako veoma čudan, ovaj trejd je promenio tok košarke i odveo nas je u eru Crne Mambe.

Draft 1996 je bio jedan od najboljih draftova u NBA istoriji, s prvog mesta je izabran Alen Ajverson, s petog jedan od najboljih šutera ikad Rej Alen, dok je sa visokog 14. mesta, odmah iza Kobija izabran jedan od najboljih evropskih šutera, naš Peđa Stojaković.

Sve oči su bile uprte u mladog Kobija, jer većina tamnoputih igrača koja je dolazila u NBA je billa sa ‘one strane’ ulice, droga. Prva asocijacija je Len Bias, čovek koga su Boston Seltiksi izabrali 1986. kao drugog pika, da bi on nako samo dva dana umro zbog predoziranja kokainom.

Kobi nije bio iz takve porodice, ali je na njemu bio ogroman pritisak široke javnosti. Njegov otac Džo Brajant je bio uspešan košarkaš, što je značilo da Kobi mora biti bar približan svom ocu. Ali… Nakon 20 godina karijere, ostaće upamćene reči Džoa: „Mislio sam da će znati Kobija jer je njegov otac Džo Brajant, ali oni su znali Džoa Brajanta jer je otac Kobija Brajanta“.

Šekil O’Nil i Kobi su bili tandem Lejkersa koji je od samog starta obećavao mnogo, iako nisu bili prijatelji van terena, na terenu su bili kao jedan. Već u prvoj sezoni videle su se čarke među njima, kada je Šekil nakon potpisa rekao da ne želi da bude ‘bejbisiter malom dečaku’. Da bi u porazu Lejkersa i ispadanju iz Plejofa te 1996, na dva minuta do kraja kada je Šek isključen zbog broja faulova, ‘mali dečak’ je ispalio četiri airball lopte, ali kako DŽeri Vest kaže ‘Nešto je ipak bilo posebno kod njega’…

Od 2000. do 2002, njih dvojica su zajedno uspeli da osvoje tri NBA titule, bili su pravi predvodnici ekipe uz Fila Džeksona sa klupe, sve je išlo ‘kao po loju’. Nekoliko meseci nakon poraza u plejofu 2003, Kobi je optužen za silovanje, što je značajno pokvarilo sliku o njemu, međutim, optužbe su odbačene kada devojka nije želela da ode na testiranje, a Kobi se samo izvinio svima zbog ovoga.
Lejkersi su 2004. godine ponovo došli do Plejofa, ali su izgubili od Detroit Pistonsa gde je igrao naš Darko Miličić.

Ta 2004. godina je značila i kraj jednog tandema, Šek je trejdovan u Majami, dok je Kobi potpisao novi ugovor i ostao u Lejkersima

Kobi je u naredne dve sezone bio lider lige po broju postignutih poena, da bi 2008. godine prvi put u karijeri postao MVP lige, ali u finalu je poražen od Bostona. Samo godinu dana kasnije, 2009. godine, Crna Mamba sa prosekom od 32.4 poena po utakmici u Plejofu dolazi do svoje četvrte titule. Na svoju osvetu je čekao dve godine, jer je 2010. sa 4:3 uspeo da se osveti Seltiksima i odnese svoju poslednju, petu titulu.

Iza Kobija je ostala ogromna karijera o kojoj će se pričati godinama, prenosiće se s kolena na koleno poput urbane legende. Samo što su mnogi od nas ovu legendu videli kako pleše širom terena po SAD i po Evropi.

Kada bi pogledali njegove brojke, ostali bi zapanjeni, onaj 81 poen Torontu, 62 poena Dallasu za 3/4, četiri vezane utakmice sa 50+. Jedini igrač u istoriji koji je svakoj ekipi bar jednom postigao 50+ poena, pet NBA titula, 11 All Star utakmica, 33.000+ poena, preko 1.000 utakmica… Ali nije sve u brojevima, ostavio je on iza sebe mnogo više.

Kobi nije samo običan košarkaš, on je bio košarka. Sinonim za ovu igru, ambasador sporta širom sveta, miljenik ljudi a prvenstveno dece. Koliko se samo širom Srbije, širom sveta na terenima čulo odzvanjanje lopte o beton, a onda glasni uzvik ‘Kobiiii’ i zvuk lopte kako ‘cepa’ mrežicu.

Prerano nas je napustio, mogao je on mnogo više. Nudili su mu učešće u BIG3 ligi koja okuplja penzionisane NBA igrače koji se takmiče u 3X3 basketu, ali ih je odbio jer je želeo da se posveti svojoj porodici. Pre dve godine je radio sa sadašnjim MVP-em lige, Janisom Adetokunpom, svima je jasno zašto je Janis postao zver kakva jeste. Učio je od zveri, učio je od Crne Mambe.

Ostaće velika polemika za tim ‘Ko je najbolji ikad?’ Da li je to LeBron, Džordan ili pak, Brajant. Ali to više nije ni bitno, starije generacije su gledale Džordana i divile mu se, mlađe su odrastale uz Kobija i LeBrona. Nikada nećemo znati ko je najbolji, svejedno je svako uživao gledajući ih.

Vest o njegovoj tragediji je bacila ceo svet u suze, u neku čudnu bol, ljudi kao da su izgubili nekog svog najbližeg. Kobi jeste bio to, on je bio jedan od nas, kako je rekao u svom filmu koji je osvojio Oskara Dear Basketball: „Biću uvek taj klinac sa umotanim čarapama, korpom u ćošku, pet sekundi do kraja i loptom u mojim rukama: 5, 4, 3, 2, 1“. Svi smo mi Kobi.

Prvi čovek kome su dva dresa povučena iz upotrebe u Stejpls Centru, njegovom drugom domu, brojevi 8 i 24 će zauvek krasiti ovu prelepu dvoranu. Donovan Mičel je postovao tvit u kom traži da celokupna liga penzioniše ove brojeve u čast najvećeg. Mark Kjuban se već izjasnio po tom pitanju i penzionisaće broj 24 u Kobijevu čast, dok ostali fanovi traže da i ostatak lige uradi isto. Čak je i dodela Gremi nagrada prošla u znaku Kobija Brajanta.

U svakoj utakmici koja je sinoć bila na programu, uz suze je odata počast nastradalom tako što su čekali da isteknu 24 sekunde za napad, a onda bi sačekali i osam sekundi na svojoj polovini. Bez premca, ovo je bila najtužnija noć u istoriji košarke.

Duša boli, boleće svakim novim danom sve više, svaka nova utakmica će biti podsetnik na njega i njegove majstorije, zakucavanja, poene u poslednjim sekundama, sve će podsećati na Crnu Mambu. Kako izlečiti to? Ne postoji način, samo će vremenom postati malo lakše i malo ćemo se navići da ga više nema, našu ljubav ćemo izraziti kroz košarku jer su je mnogi zbog njega i zavoleli.
Legende nikad ne umiru.

Papirić je u rukama, kanta je u ćošku, 3… Mala finta u desno… 2… Skok šut uz glasni uzvik „Kobiii“… 1… Papirić ulazi.
Svi smo mi Kobi.

Volimo te Kobi. #24 #8.

STEFAN LAZAREVIĆ

IZVOR: POLITIKOLOG

FOTO: EPA-EFE/JEROME FAVRE

Close
Social profiles