Zbogom, Kobi, voli te tvoja košarka

FOTO: FACTS CHRONICLE

Jedan je od najvećih ikada. On je broj 24. On je Crna Mamba. On krvari ljubičasto i zlatno. On je Kobi Brajant. Hvala mu.

Košarka, a i svet nikada više neće biti isti. Kako se oprostiti od legende koja je inspirisala milione dečaka i devojčica da se bave košarkom? I inspirisaće još stotine miliona. Dok je sveta i veka.

„Ko je onaj mali ćelavi što nam otera Divca?“ Uobičajeno pitanje svakodnevnih razgovora vrsnih poznavalaca košarke te 1996. godine. „Sad su definitivno propali“.

Te 1996. godine počinje karijera jednog posebnog 17-godišnjaka: LA Lejkersi su odlučili da dovedu u NBA ligu prvog beka iz srednje škole i zbog njega se odreknu našeg Vlade Divca. Da li su oni to prepoznali čoveka koji će postati najbolji u istoriji takozvanih „jezeraša“?

Iako nije rođen niti je svoje odrastanje proveo u Los Anđelesu, Kobi Brajant urezao se duboko u njegov DNK i postao njegov zaštitni znak. Stvarao je magiju u ljubičasto-žutom dresu sa osmicom ili dvadesetčetvorkom na leđima i postao prvi igrač u čiju čast su povučena ova dva broja. Ostavljao je krv, suze i znoj za Lejkerse i postao njihov san. Svoj karakter i glad za pobedom pokazivao je punih 20 godina tokom kojih je po sezoni dobijao u proseku 82 utakmice. Postao je perpetum mobile, nezaustavljiva mašina koja kažnjava svojim šutem sa linije za tri poena ako ste mu predaleko, ali i fantastičnim prvim korakom i zakucavanjem preko vašeg centra ako ste mu preblizu. Zvižduke i uvrede protivničkih navijača pretvarao je u najlepšu melodiju na terenu, a takmičarska priroda učinila ga je najboljim u svojoj eri.

Pet titula, MVP priznanja, više od 33.000 poena, više od 6.000 asistencija, 22. januar i 81 poen Torontu, tandem sa Šekom, četiri u nizu sa 50+ poena, titula u zakucavanju, gospodar zvuka sirene… To je njegovo pravo nasleđe.

Ne postoji čovek koji kaže da voli košarku, a da nije zaljubljen u poteze Kobija Brajanta. Ostaće sećanje, uspomena na najvećeg svih vremena jer čovek živi onoliko dugo koliko žive njegova dela.

Legendo, zahvaljujemo ti se za milione hajlajtova koji će se gledati još stotine miliona puta, za tvoje postojanje u dečjim sobama u kojima se i dalje viče: „KOBE“ i ubacuje nešto u kantu, za svaki dečji šut na praznom košarkaškom terenu u pokušaju da se rekreiraju tvoji koševi za pobedu, za play-off tekme koje smo kao klinci sa očevima gledali do kasno u noć, za sve tvoje citate o radnoj etici koji će se citirati zauvek, za oproštajnu utakmicu i 60 poena koja se gledala do pola sedam…

Počivaj u miru, ikono, pa se možda i vidimo gore. Možda nekada ostvarimo svima nama neispunjenu želju – da zajedno sa tobom šutnemo po koji put na koš i budemo deo najlepšeg sporta na svetu.

IVA JEVTIĆ

FOTO: FACTS CHRONICLE

Close
Social profiles