ČEKAJUĆI GODOA

Nije TV N1 paradigma medijske objektivnosti, niti najveća vrednost srpskog novinarstva. Televizija N1 je medij koji gledaocima pruža uvid u drugi ugao posmatranja sistema u kom živimo. Iz tog razloga je neprihvatljivo da državna kompanija ne želi da postigne dogovor sa vlasnikom te televizije. Time što Telekom više ne emituje program N1, veliki broj ljudi ostaje zatvoren u iluziji vlasti koja je zaposela sve medije sa nacionalnom pokrivenošću.

U trenutku kada Aleksandar Vučić „na štetu“ svoje stranke uvodi cenzus od tri odsto i dok se pred međunarodnom zajednicom pretvara da je čovek čijim venama teče demokratska krv, građani ostaju uskraćeni za tzv. medijski pluralizam. Bez medijskog pluralizma, ne postoji ni privid „fer i poštenih“ izbora.

I pored toga, opozicija i njeni simpatizeri greše kada kažu da bi veća pokrivenost N1 dovela do promene vlasti na izborima. Ne bi. Ne može jedna televizija da promeni političku scenu Srbije i iskrenu mržnju koju deo građana oseća prema pojedinim opozicionarima. To naravno ne znači da pokret „1 od 5 miliona“ ima odličnu taktiku: izaći na izbore ako na njih bude izašla stranka Zorana Živkovića, koja ni uz spuštanje cenzusa ne može da uđe u parlament.

Mana opozicionih stranaka je njihov kadar. U većini slučajeva, najviši funkcioneri tih stranaka su ljudi omraženi u narodu koji, dok su bili na vlasti, nisu preterano marili za građane, već za male, prljave sopstvene interese. Teško je sada uveriti birače da su se promenili i da će (ako ikada budu došli na vlast) biti sušta suprotnost trenutnom režimu i onome što su nekada bili.

Mnogim političarima koji su i dalje politčki aktivni – vreme je prošlo. I dok oni pokušavaju da nam objasne kako su se promenili, pojedine partije gledaju svoje političke blizance u svetu kako dolaze na vlast. Dakle, Savez za Srbiju svakako urušava Demokratsku stranku, ali mnogo više sprečava širenje nacionalnih stranaka. Možda takve stranke ne bi bile mnogo bolje od SNS koja biračima u isto vreme nudi EU i Kosovo, Rusiju i NATO, Ameriku i Kinu, ali vladajuću partiju ne mogu da pobede stranke koje i dalje misle da Srbija mora da se opredeli i da je trenutna spoljna politika naše države pogrešna. Uostalom, bila je ista i za vreme prethodne vlasti.

U svetu se raspoloženje nacija promenilo, neke nove ličnosti i političke opcije su popularne. Šta god mnogi mislili, Srbija je ipak i dalje deo tog sveta. Ne može se na vlast doći pomoću starih, otrcanih fraza i sumnjivih ljudi kojima više niko ne veruje. Opoziciji je potrebna ličnost. Ne treba ta ličnost da bude autoritarna, ali mora da poseduje nešto autentično što će privući mase. Ko zna, možda već takva osoba i postoji, ali ona bi trebalo da ispliva na površinu u što skorije vreme.

Do tada, opozicija i njeni podržavaoci će ličiti na glavne junake drame Semjuela Beketa čiji je naslov autor preuzeo za potrebe ovog teksta.

PAVLE KOSIĆ, GLAVNI UREDNIK SAJTA GLASRAZUMA.RS 

IZVOR: POLITIKOLOG 

Close
Social profiles