Jer tebe nam, prirodo, niko neće vratiti

Društvenim mrežama danima kruži nesvakidašnja fotografija. Stablo bora koje se korenjem duboko usađenim u zemlju odupire naizgled izvesnom propadanju u provaliju usled odrubljivanja tla, fasciniralo je korisnike društvenih mreža, uz čest opis „majka prirode“. Slika, naime, dolazi iz Srbije, sa planine Maljen, što među stanovnicima naše dražave stvara poseban osećaj ponosa, ali sve i da nije tako sama fotografija ostavlja snažan utisak odakle god da potiče.

Pritisnuti turbulencijom života koju u većoj ili manjoj meri i sami prouzrokujemo, iako smo često samo prinuđeni da pratimo nametnuti tempo, odvukla nas je od onoga što nam je prirodno usađeno kao živim bićima i stanovnicima planete Zemlje, a to je ljubav i harmonija sa prirodom. Isuviše okrenuti samo sopstvenim potrebama, na prirodu smo počeli da gledamo samo kao na sredstvo za postizanje ciljeva, bilo za ishranu, ogrev ili, neoborivo najtužnije, za bogaćenje.

Nije nam strano ni da je svesno uništimo da bismo sebi omogućili što bolje uslove ili bolje reći, izlišne potrebe za život. Tome svedoči sve češće uklanjanje i ono malo zelenih površina u gradovima koji im kao pluća omogućavaju da dišu u ovoj smeši izduvnih gasova koje smo, opet, sami prouzrokovali, zarad otvaranje još jednog u nizu šoping-molova koji nam hrane potrošačku potrebu za praćenjem trendova.

Mesecima slušamo o strahovitim i neobično dugim razarajućim požarima koji su uništili milione hektara zemljišta i ogroman broj životinja u Australiji. Broj izumrlih vrsta biljaka i životinja kojim se smanjuje raznovrsnost biodiverziteta nije problem samo Australije kao epicentra problema, već je on globalni. Slike spašenih koala u naručju vatrogasaca i vojnika raznežile su svet, iako je to samo mali deo posledica katastrofe.

FOTO: IN4S
FOTO: IN4S

Iako nam se čini da je ovo „apokaliptično“ stanje nezaustvljivo, sa naizmeničnim smenjivanjem požara u Australiji, zemljotresa koji su u skorije vreme zahvatili Albaniju, poplava koje gotovo svake godine pogađaju Kinu i Japan uz snažne monsunske kiše koje odnose na hiljade žrtava i otapanja lednika na Antarktiku usled globalnog povećavanja temperature, možda bi trebalo da se na trenutak okanemo od krivljenja sudbine i opravdavanja deljenja „Božije pravde“ i zaista zapitamo kuda sve ovo vodi.

Neminovno je da na prirodan tok stvari ne možemo uticati. Ali, ukoliko ne možemo uticati na popravljanje prirodnog kretanje u korist živih bića, pokušajmo da ga barem ne ubrzavamo i činimo još razornijim.

Ako bi svaki pušač na svetu dnevno zapalio samo jednu cigaretu manje, smanjio bi koncentraciju ugljen-monoksida u vazduhu. Kada bismo pri kupovini sa sobom poneli ceger umesto plastičnih kesa kojima je potrebno 100 godina da se razgrade, rasteretili bismo zemlju te joj, možda, ne bi bilo potrebno ni veštačko đubrivo za uzgoj paradajza. Ogroman broj malih svakodnevnih odricanja išlo bi svima u korist i zbog toga nemamo izgovore da za sve krivimo prirodu.

Zbog svega ovoga fotografija upornog bora ne ostavlja nas ravnodušnim i svedoči nam o usađenoj želji svakog živog bića da izbegne smrt.

Nije nam priroda naprijatelj, pomozimo joj da nas drži u životu, te često pitanje „Ko smo mi da joj se suprotstavimo?“ zamenimo odgovorom „Hajde barem da joj ne odmognemo“.

IVA MANOJLOVIĆ

FOTO: INSTAGRAM

 

Close
Social profiles