Nelogičnosti reforme gimnazija

Obrazovanje je jedan od najvažnijih temelja društva, te je logično da će se ono menjati i modernizovati kako bi društvo napredovalo. Uvođenje reformi je i te kako poželjno, međutim ono mora biti dobro promišljeno, kako bi se postigli željeni efekti.

Reforma gimnazija počela je u školskoj 2018/19 godini. Tada su uvedeni novi izborni programi, a učenici su birali jedan od šest ponudjenih – Jezik, mediji i komunikacija; Pojedinac, grupa, društvo; Zdravlje i sport; Obrazovanje za održiv razvoj; Primenjene nauke, Umetnost i dizajn. Ovo je inicijalno zamišljeno kao način da se projektna nastava uvede u obrazovni sistem i ista učini zanimljivijom. Ipak, posledice su se pokazale znatno drugačijima.

U razgovoru sa učenicima prvog razreda Gimnazije u Čačku saznali smo da oni smatraju kako ovi predmeti nisu zanimljivi, ali im najveći problem predstavlja to što usled povećanih obaveza nemaju vremena za odmor i san, a neretko moraju da se zarad zadovoljavajućeg uspeha u školi odreknu svojih hobija.

Ovo je potvrdilo i istraživanje koje je sproveo direktor škole Igor Ružičić. „Kada je prva generacija završavala razred anketirali smo više od 230 učenika o izbornim predmetima, kako su ih izabrali, da li bi ih ponovo odabrali, koje su njihove dobre i loše strane… Anketa je potvrdila da izborni predmeti učenicima predstavljaju opterećenje, čak i kada su u redovnom rasporedu časova, jer imaju po 17 ili 18 predmeta. Za razliku od građanskog vaspitanja ili veronauke, gde su učenici uglavnom pasivni, na izbornim predmetima je uloga đaka aktivna, jer kao članovi grupe imaju određena zaduženja. Za učenike je lepo da vide Rzav, posete Galeriju ili Dom za stare, ali kažu da im to oduzima puno vremena za učenje predmeta zbog kojih su upisali Gimnaziju“ -objašnjava direktor Ružičić za Čačanski glas.

Nezadovoljstvo reformom se uvidja i kod profesora- Svetlana Tomašević, koja predaje jedan od izbornih predmeta u ovoj školi, za naš sajt rekla je sledeće: „Reforma trebalo da dovede do poboljšanja stvari u nastavi, međutim, novi predmeti su preopteretili nastavu i učenike. Poznata je činjenica da neki profesori u Srbiji na ovaj način popunjavaju fond časova. Sa druge strane, ukoliko je država već preduzela ove mere, trebalo je da ih prethodno isproba na nekom oglednom odeljenju, kako bi se uvideli efekti koje smo čuli od dece: Da su umorni, preopterećeni, da im je nezanimljivo… I na tim oglednim odeljenjima otkloni te nedostatke pa ih primeni u praksi. Prebrzo se u ovo ušlo, a i sami profesori su imali dvodnevnu pripremu za nastavu“.

Na sastanku Saveta roditelja Gimnazije u Čačku, koji je održan početkom oktobra 2019. godine, pokrenuta je inicijativa za preispitivanje ove reforme, koju je potpisalo preko 1000 roditelja. Pismo Saveta roditelja upućeno je na adrese Narodne skupštine Republike Srbije, Odbora za prosvetu NS, Vlade i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kako bi zajedno otvorili ozbiljnu i stručnu raspravu o efektima ovakve reforme gimnazija, “dok još ima vremena da se spreče njene negativne posledice“, kako je rekla Vesna Stanić, predsednica Saveta roditelja Gimnazije, u razgovoru za Čačanski glas. Uz to je Dubravka Ružić, pedijatar i roditelj jednog od prvaka, ukazala na zdravstvene probleme koji se javljaju usled previše sedenja, nedovoljno sna i nezdrave ishrane.

Na primeru samo jedne škole možemo uočiti nezadovoljstvo od strane učenika, njihovih roditelja, ali i profesora i direktora. Jasno je argumentovano da reforma ima izuzetno negativne posledice i efekte. Uprkos svemu navedenom, Ministarstvo je najavilo kako će sadašnji učenici drugog razreda u narednoj školskoj godini dobiti šest novih izbornih predmeta od kojih će izabrati dva koja će funkcionisati po istom principu kao izborni predmeti koje su imali do sada.

Da li je ovo sa svim navedenim činjenicama logičan postupak? Da li je u redu da se ova deca tretiraju kao zamorčići za nešto što se već uveliko pokazalo kao loša ideja? I najzad, šta je tačno potrebno da se dogodi i ko je tačno potrebno da se pobuni i iskaže negodovanje kako bi donosioci reforme shvatili da je istu nužno povući zarad dobrobiti dece?

Jovana Jevremović, studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka i urednica rubrike Kultura na portalu glasrazuma.rs

FOTO: MORAVA INFO

Close
Social profiles