Ljiljana Šarac: Dobro je u mnoštvu kvalitetnih stvaralaca biti prepoznat

Nagrada Beogradski pobednik pruža priliku da se pokažu dostignuća poslovanja i da se odmeri uspeh u poređenju s konkurencijom. Beogradski pobednik se dodeljuje već više od jedne decenije i ovom nagradom se nagrađuju pojedinci i organizacije.

Dobitnici ovogodišnjeg Beogradskog pobednika su: Dragoslav Pavle Aksentijević, slikar, pojac crkvene i narodne muzike Srbije i Balkana, Milan Lane Gutović, filmski, televizijski i pozorišni glumac, legenda srpskog glumišta, Andrija Jorgić, direktor Borbe, koji se bavi očuvanjem istorije i tradicije i jedan je od inicijatora imenovanja jedne ulice na Vračaru po Velimiru Bati Živojinoviću, Suzana Perić, modna kreatorka, Ljiljana Šarac, književnica, nastavnica, kolumnista, novinarka, Nedeljko Popadić, pesnik, dobitnik nagrade za životno delo na festivalu Zlatna maslina u Baru, turistička organizacija Oplenac – Topola, i mnogi drugi.

Ljiljanu Šarac svi znamo po njenim romanima: Opet sam te sanjao, Gde sam to pogrešila, Zid tajni, Starija i Stariji, koji su doživeli po više izdanja. Sve romane izdala je Izdavačka kuća Evro Book.

Kako se osećate posle dodele ovog priznanja?

Nagrade raduju, ali i obavezuju. Otkako sam počela da objavljujem za Izdavačku kuću Evro Book (nekadašnji Evro Giunti) ozbiljno sam shvatila šansu koja mi je pružena. Moj prvi roman ,,Opet sam te sanjao’’ bio je ključ koji mi je otvorio vrata srpske književne scene. Od tada do danas marljivo, uporno, svakodnevno radim na afirmaciji svog imena i svega što radim. Pisana reč je blagorodna jer ju je moguće posejati na mnogim mestima. Otuda pišem romane, poigravam se temama i žanrovima. Već godinu dana pišem kolumnu Reč bez zida. Aktivna sam u društvenim grupama koje se tematski vezuju za književnost. Pišem kratke priče, a od skora i književne prikaze i intervjue na temu čitanja i pisanja na svom sajtu (www.ljiljanasarac.com). Mislim da je ozbiljan, kontinuiran i kvalitetan rad prepoznat i vrednovan. Priznanje je stiglo u vidu Beogradskog pobednika. Kada sam ga primila i podigla pred novinarima, ostalim dobitinicima i svojim prijateljima, shvatila sam da je on kruna mog dosadašnjeg rada i veoma uspešne 2019. godine!

Koji je Vaš životni moto?

Ako govorim o motou vezanom za svakodnevicu, onda je to: Ne diram te, ne diraj me! Ukoliko pričamo o motou vezanom za pisanje kojim se predano bavim, onda je to jedan do koga sam sama došla: Neka se priča širi! On u sebi sublimira sve moje želje, stremljenja i dalekosežne planove.

Nominovani ste za NIN-ovu nagradu, koliko Vam znači to što se nalazite među svim tim našim značajnim piscima?

Nema u našoj zemlji prestižnije književne nagrade od NIN-ove! I ma koliko odluka žirija iz godine u godinu da podigne prašinu i naiđe na odobravanje ili neodobravanje, oči javnosti budno prate sve od nominacije, preko užih izbora, do objavljivanja imena pobednika. Ova nagrada ima snagu i efekat katapulta. Laureata podiže sa zemlje i prebacuje ga preko svih zidina koje su ga do tada opasavale, ometale, sputavale, krile… Otuda je sama činjenica da se vaše ime i naslov dela izdatog u tekućoj godini nalaze na listi nominovanih književnika je i privilegija, i uspeh, i radost. Za mene je to negovanje osećaja pripadnosti jednoj moćnoj i uticajnoj zajednici, koja je inače raštrkana, iscepkana i poprilično ,,solistička’’. Naučila sam da iz svake pružene prilike izvučem najviše i nabolje. Neka se za nominovanog ,,Starijeg’’ čuje, jer on to zaslužuje!

Koji su Vaši utisci sa ovogodišnjeg Sajma knjiga na kom ste predstavljali Vaše romane?

I moj nastup na Beogradskom sajmu bio je vezan za promovisanje i potpisivanje mog petog romana ,,Stariji’’. Istinski me je obradovala činjenica da su se podjednako tražili i kupovali i svi ostali. Ne postoji veća sreća za pisca od toga da mu svi romani ,,žive’’ i čitaju se. Uostalom, knjiga nije instant, niti roba za jednu sezonu, nakon čega će biti potisnuta i prevaziđena. Što je kvalitetnija, to će duže da opstaje i traje. Za mene su sajamski dani – praznični. Tada obožavam da pričam svoje priče, ali isto tako osluškujem i tuđe i popunjavam kućnu biblioteku zanimljivim novitetima. I na ovogodišnjem sajmu se videlo da je višedecenijski rad i postojanje nekih izdavačkih kuća doprineo i njihovom pozicioniranju u izdavaštvu u zemlji. To se ogledalo u broju novih naslova, kvalitetu grafičkog dizajna, pa sve do načina predstavljanja i osmišljavanja izložbeog i prodajnog prostora. U svakom slučaju, ako vas nema na Međunarodnom Beogradskom sajmu to je kao da ne postojite…

Šta su đaci rekli za Vašu nagradu?

Đaci su poznati po solidarnosti kada ste u škripcu, ali i kada mogu da s vama podele radost. Oni prate šta radim i vide kako se stvari napresuju i menjaju se. Iz moje priče naslućuju koliko truda i entuzijazma ulažem u promociju romana, pa su se istinski obradovali nagradi. Komentari su išli od pohvala izgledu i frizuri, do pitanja kako je bilo, ko je još dobio nagrade, kako sam se osećala… Deca su moja snaga. Pokazalo se da samo koju godinu, nakon što izađu iz osnovne škole, postaju i moja publika i na najarazličitije načine podrška.

Koliko Vam satisfkacije pružaju nagrade?

Ko se odvaži da piše i objavljuje, ili se bavi bilo kojim javnim poslom, već samom tom odlukom i izborom pokazuje da mu je stalo do dometa koji će svojim radom postići. Onaj ko oseti svetla, aplauze, podršku publike, postaje zavisan od svega toga i uvek bi hteo još. Tako je i sa nagradama. Dobro je u mnoštvu kvalitetnih stvaralaca biti prepoznat, nominovan i nagrađen! Ne opterećujem se time da sada idem ka novom priznanju po svaku cenu, ali se neću ni braniti. Neka sve ide svojim tokom, kao i do sada i biće to zvezdan put!

Da li spremate neki novi roman?

Predano sam radila na rukopisu šestog romana. Tkala sam jednu uzbudljivu i intrigantnu priču na nekoliko vremenskih planova. Započinjem je u XIII veku, da bih je onda preselila u neko drugo vreme, prateći osnovnu narativnu nit. Glavno čvorište je u XXI veku kada se ukrste svi tokovi priče, tražeći da budu razrešeni.

Kada možemo da očekujemo taj roman?

Dug je put od predaje rukopisa do romana na policama u knjižarama! Postala je tradicija da posetim urednicu oko Svetog Nikole i predam joj rukopis. Od tada kreće ozbiljan rad do finalnog proizvoda, za koji se nadam da će ,,poći u svet’’ i među čitaoce u maju ili junu. A onda će priča početi da se širi među onima koji je s radošću očekuju!

INTERVJU RADILA: JOVANA JEŠIĆ

Close
Social profiles