Osmi mart: Ravnopravne ili ne?

Neiscrpna tema o kojoj u medijima slušamo gotovo svakog dana. Tema oko koje mnogi raspravljaju, donose ocene, kritikuju, daju podršku.

Naravno, u pitanju je položaj žena u društvu. Zahvaljujući dobu u kome živimo, statistički podaci su nam lako dostupni. Širom sveta se održavaju različiti paneli na temu zastupljenosti žena na javnim funkcijama, uslovima u kojima žene u privatnom sektoru funkcionišu itd. Nažalost, podaci su i dalje poražavajući.

U 21. veku položaj žena je izuzetno loš, iako je situacija počela da biva bolja u odnosu na ranije godine, zahvaljujući borbi različitih pokreta i udruženja žena. Danas, 8. marta, odlučili smo da istražimo u kakvim uslovima žive i rade žene na Kosovu i Metohiji. Počeli smo od opštine Zubin Potok. Ova opština predstavlja pozitivan primer angažovanja žena na rukovodećim funkcijama. Na čelu Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Doma kulture, predškolske ustanove, nalaze se žene. Odlučili smo da u ovoj opštini sprovedemo kratku anketu, okupili smo grupu žena starosti od 18 do 35 godina. Postavljali smo im kratka i efektna pitanja i zahtevali kratke odgovore:

Da li su se ikada našle na meti seksističkih komentara, osam žena je odgovorilo potvrdno, dok dve nisu upoznate sa pojmom seksistički komentar.

Da li su se ikada osetile ugroženima od strane nekog muškarca, devet ih je odgovorilo sa “jesam”, nažalost, dok su dve imale negativan odgovor.

Da li je vaspitanje žena u najranijem uzrastu ključno za njihov kasniji život, 12 žena je odgovorilo sa “jeste”, dok je jedan odgovor bio negativan.

Da li bi prijavile muškarca koji ih je tukao i javno govorile o tome, 11 žena je odgovorilo potvrdno, jedna negativno.

Da li se u kraju u kom žive osećaju ravnopravno sa muškarcima, četiri žene su odgovorile sa “ravnopravna sam”, dok je njih sedam odgovorilo sa “nisam ravnopravna”.

Na ovu temu smo takođe razgovarali sa šest žena iz Kosovske Mitrovice koje su poslovno ostvarene. Njima smo postavili pitanja kao i sagovornicama iz Zubinog Potoka, a one su odgovorile ovako: šest žena je odgovorilo da nikada nije bilo na meti seksističkih komentara, četiri žene su odgovorile da se nikada nisu osetile ugroženo zbog nekog muškarca, dok su dve odgovorile potvrdno, šest anketiranih žena odgovorilo je da se oseća ravnopravno sa muškarcima u mestu u kojem žive, četiri žene su odgovorile potvrdno na pitanje da li je pogrešan način vaspitanja uzrok određenih problema sa kojima se žene suočavaju, dok su dve odgovorile sa”ne”. Svih šest žena su na pitanje da li bi prijavile nasilje i javno govorile o tome, odgovorile sa “da, prijavila bih”.

Jedinstveni zaključak naših sagovornica iz Kosovske Mitrovice je da je položaj žena na Kosovu i Metohiji danas znatno bolji nego ranije, da su tome doprinele promene u drušvu. Nekada je primarna uloga žene bila da bude dobra majka, supruga i domaćica i bila je podređena principima patrijarhalnog vaspitanja, ali žena danas treba da se posveti sebi, svom obrazovanju i napredovanju na svim poljima. Svoj komentar o situaciju na krajnjem jugu Kosova i Metohije dala nam je dopisnica Prve televizije Anđelka Ćup.

– Po zakonu, žene na Kosovu imaju potpuno ista prava kao i muškarci. Na terenu je situacija drugačija. Na čitavom Kosovu, na primer, iako čine polovinu stanovništva i imaju jednaka nasledna prava, samo 16% žena ima upisanu imovinu na svoje ime. Još uvek je u mentalitetu žena i muškaraca sa Kosova prisutan stav da je “žensko dete za tuđu kuću”, pa se imovina daje sinu, a kćerki ako se brat slaže. Tradicija i strah da traženjem svojih prava ne poremete porodične odnose, jači su od zakona, pa se žene uglavnom slažu sa stavom patrijarhalne porodice iz koje potiču ili u kojoj žive. Žene koje žive južno od Ibra, imaju posebne probleme. Iako je 21. vek i veliki broj žena završava srednje škole i fakultete, među Albancima još uvek postoji bigamija koja se retko spominje i retko ko pokušava da se izbori sa tim problemom. Srpkinje, koje uglavnom žive u ruralnim sredinama i u ne baš prijateljskom okruženju (Srbi su proterani iz gradova južno od Ibra), uglavnom vode računa o tome kako da očuvaju porodicu, posebno decu, a mnogo manje o svojoj poslovnoj ili političkoj karijeri. Naravno da ima žena koje su uspešne profesorke, doktorke i slično, kao i političarke, ali je mnogo veći broj onih koje žive u selima, kao domaćice i koje rame uz rame sa muškarcima rade najteže fizičke poslove. One su zadovoljne ako su članovi njihovih porodica zdravi i živi, a svoje karijere uglavnom žrtvuju za dobrobit muških članova porodice. Činjenica je da se žena sete, i političari i organizacije civilnog društva, nažalost i mediji, samo 8. marta, a da se različiti projekti za osnaživanje žena, u koje ulaže međunarodna zajednica, završe debatom ili fokus grupom, na kojima obično govore samo žene, na kojima se donesu zaključci i preporuke koje završe u nečijim fiokama.

Iako često zbog svoje nametljivosti, ova tema izaziva i negativne komentare, neminovno je da se njome mora baviti čitava javnost. Ako nekada pomislite da je to beznačajno i uzaludno, setite se da je u 2019. godini u Srbiji ubijeno 29 žena, dok je 40 dece ostalo bez majki.

JELENA DOBRIĆ/ANDRIJA LAZAREVIĆ

FOTO: WEARETECHWOMEN.COM

Close
Social profiles