Ukleti pesnik: Vladislav Petković Dis

Na današnji dan, 10. marta 1880. godine, rođen je poznati srpski pesnik moderne i veliki boem – Vladislav Petković Dis. Njegovo pesništvo, koje se danas svrstava u vrhunce srpske lirike, prošlo je trnovit put da bi bilo priznato.

Od samog početka, život Vladislava Petkovića Disa obeležen je siromaštvom. Rođen je u Zablaću kod Čačka, kao deveto od trinaestoro dece. Ostao je rano bez oca, stoga je njegova majka sama održavala domaćinstvo, podizala i školovala decu. Dis je započeo školovanje u Čačanskoj gimnaziji, u kojoj je završio šest razreda. Maturu je pokušao da položi u Zaječaru, ali nije uspeo. Po preporuci prijatelja zapošljava se kao učitelj u Prliti, kod Zaječara, a sve u nadi da će imati dovoljno vremena da se posveti pesmama. Početkom 20. veka, tačnije 1903. godine, Dis prelazi u Beograd. Prvobitno je radio u opštinskoj trošarini, a potom i na carinarnici. Bio je slabog zdravlja i zbog toga je oslobođen služenja vojske.

Rano je počeo da piše pesme objavljujući ih u književnim listovima i časopisima. Stranac u Beogradu, skroman i povučen, nije mogao da obezbedi izdavanje svojih pesama, već ih je štampao o svom trošku. Beograd je već tada bio srpsko kulturno sedište, te je Dis imao priliku da se upozna sa drugim značajnim pesnicima tog vremena. Naročito se zbližio sa pesnikom Simom Pandurovićem, koji je uticao na Disovo stvaralaštvo. Prvu zbirku pesama objavio je 1911. godine pod naslovom „Utopljene duše“. Originalna, osobena i vizionarska, ali i dosta manjkava, ove knjiga nije pesniku donela afirmaciju. Tome je doprinela i vrlo oštra kritika Jovana Skerlića, koja je Dis-u prebacila neznanje i odsustvo talenta. Godine 1913. objavio je drugu zbirku pesama pod naslovom „Mi čekamo cara“. Ona je pisana naglašenijim rodoljubivim osećanjem. No, ona nije dosegla pesničke domete kao “Utopljene duše”. I sam Dis potvrdio je da je ono što je on, istinski, smešteno u njegovoj prvoj zbirci.

Oženio se Hristinom Tinkom, lepom poštanskom službenicom. Sa kojom je imao dvoje dece, Gordanu i Mutimira. Siromaštvo u kojem se rodio dočekalo je Disa i u porodici koju je stvarao. Tragičnost koju vidimo u pesništvu praćena je sve vreme i tragičnošću u životu. Njegova ćerka je još kao mala umrla nesrećnim slučajem, zapalivši se dok je pokušavala založiti vatru. O sinu se malo zna, ali pretpostavlja se da je 1945. godine ubijen, jer je te godine nestao bez traga i glasa.

Prvi svetski rat Dis je proveo na mestu ratnog dopisnika. Preživeo je povlačenje preko Albanije, dolazak na Krf, odakle odlazi u Francusku marta 1916. godine. U Francuskoj je napisao „Nedovršene pesme“, koje će 1916. objaviti Srpske novine na Krfu. Oboleo je od tuberkuloze, a sav zaradjeni novac je slao porodici, koja ga nije dobijala. Kada je to saznao, odlučio je da ode na Krf, ne bi li nekako pomogao svojima. Putovao je parobrodom „Italija“, koji je potonuo 18. maja 1917. godine, torpedovan od strane nemačke podmornice.

Dis je svojim pesničkim osećanjem najavio novu generaciju pesnika, koja će se naročito oglasiti po završetku Prvog svetskog rata. Veličina Disovog pesništva je u tome što on zaista nije bio obrazovan, što mu se zameralo, ali je u pesništvu uspeo da dosegne najviše domete, tolike čak da mu Skerlić, mada ne pohvalno, pripisuje da je kopirao Bodlera. Dis je pisao svoju prvu zbirku, zbog koje je osuđen, i nadahnuto i promišljeno. Jezičke manjkavosti zbog kojih je optuživan u stvari su bile i njegov način da se skloni od načela beogradskog stila. On zalazi u iracionalno, onostrano, njegove pesničke slike su pesimistične, pune slutnje i strepnji. Dis je srpski pesnik čije je pesništvo puno simbola, koje svedoči o osetljivoj prirodi, koja nije bila podređena utilitarnom pesništvu, već onom punom refleksija i modernosti, patnji, zagledanosti u transcedentalno, što je bilo nesvojstveno za njegovo vreme. Otuda ne čudi što je morao sačekati decenije da bi se istinska vrednost njegovog pesništva mogla prepoznati.

ALEKSANDRA PANDUROVIĆ

FOTO: OPUŠTENO.RS

Close
Social profiles