12. mart 2020.

Prošlo je sedamnaest godina od ubistva Zorana Đinđića, prvog demokratski izabranog premijera Srbije posle petooktobarskih promena. Jedinog pravog i iskrenog reformatora ove zemlje, sve do danas. Kao društvo, još uvek smo zatočeni u blatu iz kog se trudio da nas izbavi. I uspevao je, inteligencijom, spretnošću, trudom i radom. Ali zaustavili su ga…

Saradnici o njemu govore sve najbolje, dok ga se politički protivnici sećaju sa poštovanjem. Pravio je greške, ali surove laži koje su plasirane u medijima, mnogo više su doprinele negativnoj slici koja je o njemu postojala. Bio je intelektualac, zalagao se za prave vrednosti, predstavljao je sve ono od čega smo još uvek, toliko daleko. Demokratski ideali, za njega su bili norma ponašanja. Bio je ispred svog vremena, sanjao je velike snove, imao jasne stavove, povlačio konkretne poteze. Bio je spreman na borbu, jer je znao koliko je ona važna!

Međutim, ista ta država za koju se toliko borio, izneverila ga je.

Sedamnaest godina nakon ubistva jasno je ko je direktni izvršilac, ali zbog nepostojanja volje da se otkrije politička pozadina, ovaj događaj se koristi u svojstvu političke borbe i manipulacije, sve do danas.

Šta ćemo uraditi povodom toga da se on, a pre svega njegove političke ideje, ne zaborave? Šta ćemo učiniti da oživimo ambicije, sledimo njegov primer i ovu zemlju vratimo na pravi put? Što pre svi moramo postati svesni važnosti ovih pitanja, jer ćemo jedino tako krenuti napred!

Državom još uvek vladaju bivši ratni huškači i sve dok se ne razračunamo sa ratnom prošlošću, svetle budućnosti nema. Mladi ljudi, rođeni tokom devedesetih godina i kasnije, ni krivi ni dužni, postaju žrtve tog rata, zbog nespremnosti društva da jednom zauvek razreši to pitanje. Danas, 2020. godine, u Skupštini još uvek sede ljudi koji su se zalagali za ratne ideje, a nacionalizam je jedan od glavnih alata političke borbe u Srbiji. Kriminal i korupcija su takođe problemi koji su duboko ukorenjeni u naše društvo. Sistem vrednosti je potpuno urušen i izokrenut! Protiv svega toga borio se Zoran Đinđić, još pre dvadeset godina.

Iako ne znamo kako bi naša država izgledala da plan atentatora nije sproveden u delo, posle toliko protraćenih godina moramo shvatiti da je jedino što nam preostaje razračunavanje sa problemima na koje je ukazivao, jer to je jedini pravi izlaz iz krize u kojoj se nalazimo. Takođe, moramo priznati da smo bili na dobrom putu ka napretku, boljitku za sve nas. Preostaje nam da se borimo za bolju budućnost, učimo iz svojih i tuđih grešaka, verujemo u bolje sutra. Onda će se valjda pojaviti i neka politička figura koja će zastupati ideje slične njegovima, jer nakon toliko godina pokazalo se da su one jedine bile ispravne i vredne!

I zapitajmo se, svi zajedno, ko je ubio Zorana Đinđića, ko su ti ljudi koji su sedeli na optuženičkim klupama. Pogledajmo njihova lica. Zapitajmo se čije je to lice.

NIKOLINA BONIĆ

FOTO: N1

 

Close
Social profiles