Pikaso: Slika koja je postala simbol mira

Godine 1937. španska republikanska vlada Pablu Pikasu, tada već uveliko poznatom slikaru, poručila je sliku koja će na predstojećoj velikoj svetskoj izložbi u Parizu predstaviti Španiju.

Pikaso dugo nije imao inspiraciju. Bio je melanholičan, frustriran zbog problema u svom ličnom životu i nezadovoljan svojim radom. U Španiji je, za to vreme, skoro godinu dana besneo građanski rat između španskih nacista predvođenih generalom Frankom i republikanaca. 26. aprila 1937. godine nemačka i italijanska avijacija, podržane od strane generala Franka, bombardovale su baskijski gradić na severu Španije, Gerniku. Tokom svirepog čina stradao je veliki broj ljudi, a grad je gotovo uništen.

U takvoj situaciji nejakom čoveku, pred naletom sile mnogo jače od njega samog, preostaje samo da nemoćno posmatra zlo koje pred njim kulminira. Međutim, ako je taj nejaki čovek umetnik, pokupiće prkosno svoje boje i za samo nekoliko nedelja naslikati jedno od najznačajnijih dela u istoriji umetnosti, Gerniku. Do početka maja, on je izradio prve skice za ogromno platno koje obeležava vrhunac njegovih mitoloških radova. Slika Gernika je figurativna interpretacija tragičnog događaja, bombardovanja koje je sravnilo sa zemljom gradić Gerniku. Ona ne prikazuje sam događaj, već nizom snažnih likova, podseća i na agoniju rata.

Nastanku slike prethodilo je nekoliko skica. Neodređeni oblici koji podsećaju na ljudske i životinjske prilike čine kompoziciju slike koja podseća i opominje u isto vreme. Na levoj strani kompozicije naslikana je glava minotaura, koja je za slikara predstavljala simbol tiranije. Slika je skoro lišena boja i sastoji se samo od nekoliko sivih tonova. Kolažna konstrukcija je data u ravnim “isečcima” ograničenim na crno, belo i sivo koji su naslagani jedan preko drugog. Na taj način se naglašava bol, patnja, stradanje.

Slika je prvi put izložena u junu iste godine, na velikoj svetskoj izložbi održanoj u Parizu, kako je i bilo predviđeno.

Jedna anegdota opisuje dolazak nemačkog oficira u Pikasov atelje. Ugledavši Gerniku oficir je upitao:

– Jeste li vi ovo uradili?

Na šta je slikar odgovorio:

– Nisam ja, vi ste!

Pikaso, koji je za vreme rata boravio u Parizu, nije dopuštao da se slika prebaci u Španiju, dokle god u njegovoj zemlji ne bude uspostavljena demokratija. Na samrti je svom advokatu, Rolanu Dimi, tražio da ni po koju cenu ne dozvoli prebacivanje slike iz Muzeja moderne umetnosti, sve dok je na vlasti general Franko. Tako je i bilo. Slika je prebačena u Španiju tek 1981. godine, nekoliko godina nakon smrti Fransiska Franka. Danas se čuva u Muzeju kraljice Sofije u Madridu.

Gernika je danas lep i već odavno obnovljen gradić na severu Španije. U njemu se održavaju obrazovne radionice, seminari i konferencije sa temom mira. Pored toga, svake godine se tradicionalno proglašava dobitnik Gernika nagrade za mir.

ALEKSANDRA PANDUROVIĆ

FOTO: CITYMAGAZINE.RS

Close
Social profiles