Srbija – zemlja za starce

Braća Koen su 2007. napravila film koji je osvojio čak četiri Oskara, između ostalog film pod nazivom “Nema zemlje za starce” je osvojio nagradu za najbolji film te godine. Referenca između ovog filma i naše zemlje je jasna, samo što bi u našem slučaju režiju potpisao predsednik i promenio bi naslov u “Zemlja za starce”.

Ceo svet je u karantinu, ljudi se plaše za sebe i svoje najbliže. Neke zemlje rade punom parom ne bi li pronašle vakcinu za ovo čudo zvano korona virus, a šta se dešava u našoj zemlji?

Pre dve nedelje, doktor Nestorović se zajedno sa predsednikom Vučićem smejao u kameru i pričao kako “naše” žene mogu slobodno u Milano u šoping, kako je čuo da će tamo biti ozbiljna sniženja i da to iskoriste. Predsednik se u pozadini slatko smejao na svaku izgovorenu reč ovog doktora. “Ovo je najsmešniji virus u istoriji”, reči su doktora Nestorovića.

Nedugo zatim, tačnije dve nedelje nakon ove komične večeri, isti taj Vučić je izašao i obratio se građanima Srbije rečima kako niko nikad nije rekao da je ovo smešan virus, kako moramo da se čuvamo ali da će Srbija preživeti.

Broj zaraženih se povećavao, a i dalje se povećava. Nažalost, sve se ovo moglo uraditi i sprečiti na mnogo bolji način, ali… Tokom obraćanja građanima, predsednik je obećao jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara.

U nedelju, 15. marta u 20h, novo obraćanje predsednika, ovoga puta je proglasio vanredno stanje u čitavoj državi. Onaj ko je slušao ovaj “srceparajući govor”, mogao je primetiti nešto čudno. 85% vremena je posvetio molbama, izjavama ljubavi i tome kako najviše brine za penzionere, odnosno njegove glasače.

“Ne moram da vam kažem koliko vas volim. Molim vas kao Boga, ne izlazite napolje, ostanite u svojim kućama. Unuci, ne morate posećivati svoje bake i deke”, samo su neke od rečenica koje je rekao. Jasno aludirajući na bitnost najstarijih građana, postavlja se pitanje, gde su tu radnici, studenti i đaci?

Samo dan nakon proglašenja ove vanredne situacije, ulice i radnje su bile prepunjene penzionerima što je dovelo do novog obraćanja. Ovoga puta je uveden i policijski čas, odnosno ko se nađe na ulici između 20h i 5h biće drastično kažnjen. Uz to su najavljene i prodavnice koje bi služile samo najstarijim građanima.

Ponovo se postavlja pitanje, “Šta je s radnicima, studentima i đacima?”

Studenti su skoro najureni iz svojih domova u Beogradu, neki su završili u izolaciji jer se vraćaju negde izvan granice Srbije, dok nekima nije dozvoljeno da pređu granicu. Radnici se vraćaju svojim poslovima gde su fabrike prepunjene ljudima, a najmlađi su osuđeni na “otupljivanje” ispred učenja s televizije.

Kada će već jednom ova zemlja početi da malo manje brine o onima koji su svoj život proživeli i ostvarili sve što im je potrebno za miran kraj života. Gde su oni koji tek treba da se bore za svoje parče hleba i za “nešto svoje”.

Uvek su aktuelne teme kako previše mladih odlazi iz ove zemlje i traže nešto bolje, a kako i ne bi? Njihov rad i trud se svuda ceni više nego ovde, bitnije je pomoći nekom penzioneru, nego nekom studentu dati stipendiju ili mu pomoći oko smeštaja.

“Srbija će biti bolja nego što jeste, ako svi budemo bolji nego što jesmo.”

Srbija ne bi trebalo da bude zemlja za starce, Srbija bi trebalo da postane zemlja mladih i uspešnih ljudi.

STEFAN LAZAREVIĆ

FOTO: SHUTTERSTOCK

Close
Social profiles