Šamar ženi je šamar društvu

Dobro došli u 21. vek – vek u kome postoji više nego ikada zakona, prava, socijalnih ustanova za zbrinjavanje, stručnjaka koji rade u korist žrtava, vek u kome se više nego ikada priča o nasilju nad ženama i u kom se prema svim podacima više nego ikada bori protiv nasilja. Zapravo vek u kom broj žrtava ne stagnira, već samo raste.

Srbija je zemlja u kojoj i pored svih donesenih zakona i napora da se krene napred, u skladu sa savremenim dobom u kom je nasilje samo ružna prošlost, sistem patrijarhata u kome muškarci imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe, ima veliku ulogu u svakodnevnim životima ljudi. Nasilje se još uvek u velikom broju slučajeva posmatra kao privatna stvar, iako je to jedan od većih državnih i društvenih problema.

Moderno i demokratsko društvo to nikako nije i nikada neće biti ako se na nasilje gleda kao na lični problem pojedinca. Model žrtve ne postoji. Statistike pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Nasilje nad ženama je tokom hiljada godina istorije podstaknuto od svake duštvene zajednice sve do danas, „normalno“ je udariti šamar ženi, ili je odgurnuti ukoliko uradi nešto što se muškarcu ne svidi.

Nasilnik može da bude svako: otac, partner, brat, sin, stric, ujak, komšija ili pak potupuni stranac. Većina žena koje su žrtve nisu kadre da se nasilju odupru i prijave ga, a najčešći razlozi su porodica ili materijalna zavisnost od nasilnika. One ostaju uz nasilnika jer u sebi traže krivca, plaše se osude okoline i „sramote“ koju bi doživele i žive u strahu od nasilnika. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici donet je i na snagu je stupio 2016. godine. Ovim zakonom je po prvi put u pravnom sistemu Srbije omogućeno da se hitnim merama protiv nasilnika spreči izvršenje nekog težeg krivičnog dela, kao što su teške povrede i ubistvo.

Hitne mere se izriču u trajanju od 48 časova, a mogu se produžiti do 30 dana. Nedostatak se ogleda u nemogćnosti da se izrečena hitna mera produži u još jednom trajanju od 30 dana. Podaci o nasilju nad ženama govore da je broj hitnih mera izrečenih u 2018. godini 27.042 od kojih je produženo 16.000, dok je u 2019. izrečeno 23.097 hitnih mera, od kojih je 12.675 produženo, od 35 slučajeva ubijenih žena 2018. godine u 27 slučajeva nije bilo prijave za nasilje, a u 2019. od 28 slučajeva ubistva u 15 njih nije bilo prijave. Kao što ne postoji model žrtve, tako ne postoji ni model nasilnika u šta sam sigurna da smo se svi više puta uverili iz primera u neposrednom okruženju.

Kada zanemarimo sve statistike i brojke i ostamo sami sa svojim mislima, da li ste sigurni da nikada niste bile svedoci nasilja? Nikada niko pred vama nije ženu povukao za ruku ili je odgurnuo? Sigurna sam da većina jeste, iako vam se to učinilo bezazlenim, ali razmislite, ukoliko to učini pred vama koliko je tek strašno ono što žena doživi u četiri zida? Još jedna greška ove „borbe protiv nasilja“ i čitavog našeg društva jeste koncentrisanje isključivo na fizičko nasilje. Psihičko nasilje može biti jednako loše, a nekada i gore. Ugnjetavanje i nipodaštavanje žrtve mogu ostaviti trajnije posledice i traume od modrica.

Činjenica je da se ove dve vrste nasilja konstantno prepliću, a nekada psihičko nasilje dolazi sa stalnom pretnjom od fizičkog. Osvestimo se i udružimo, prijavimo svaki vid nasilja kome smo svedoci, čak i onaj najmanji, jedino se tako nasilju može stati na put jer to sutra može biti vaša majka, partnerka, ćerka, prijateljica ili poznanica. Šamar ženi nije samo šamar ženi, već celom društvu.

MAJA MILEKIĆ

IZVOR: POLITIKOLOG

FOTO: N1

Close
Social profiles