Marija Kiri: Pionir u svetu radioaktivnosti

Prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu, prva osoba koja je ovu nagradu dobila dva puta i to iz dve različite oblasti i prva žena profesor na Sorboni – Marija Kiri.

Rođena je 1867. godine u Varšavi kao Marija Sklodovska. Deda joj je bio poznati pedagog, a otac nastavnik matematike i fizike. Takvo okruženje rano ju je zainteresovalo za nauku. Majka joj je bolovala od tuberkuloze i preminula je kada je Marija imala 12 godina. U školi je radila naporno i predano, čime je zaslužila Zlatnu medalju, priznanje koje se dodeljuje najboljim učenicima poljskih gimnazija. Posle završetka gimnazije, provela je neko vreme na selu, a potom kod oca u Varšavi. Poljska je tada bila pod okupacijom Carske Rusije, i ženama nije bilo dozvoljeno da se upisuju na fakultete. Zaposlila se kao guvernanta. U jednoj porodici u kojoj je radila zaljubila se u Kazimježa Žoravskog, budućeg poznatog matematičara. Međutim, njegovi roditelji nisu dozvoljavali brak svog sina sa siromašnom devojkom. Marija 1891. godine odlazi kod sestre u Francusku.

Te godine Sklodovska je upisala studije na Sorboni, na odseku za fiziku i hemiju. Preko dana je studirala, a noću radila, dajući privatne časove. Završila je studije kao najbolji student generacije i odlučila da se vrati u Poljsku. Ali tada, 1894. godine, upoznaje Pjera Kirija, koji je tada bio na doktorskim studijama. Kada je Pjer doktorirao sledeće godine, Marija se udala za njega. Ona je potom upisala doktorske studije. Vršila je ispitivanja zašto delovi nekih ruda uranijuma znatno više zrače nego čisti uranijum. Kanije se radu priključio i Pjer. Njih dvoje ovo zračenje nazvali su radioaktivnost i tada prvi put upotrebili tu reč. U julu 1898. izolovali su malu količinu crnog praha sa 400 puta intezivnijom radioaktivnošću od iste količine uranijuma. Prah je sadržao jedan novi element, koga su Kirijevi, po Marijinoj domovini, nazvali polonijum. Kasnije su otkrili radijaciju koja je bila još intezivnija i taj element nazvali su radijum. Pjer je na sebi sprovodio eksperimente, stavljajući na sopstvenu kožu radijumove soli, kako bi izazvao opekotine.

Godine 1903. Marija je postala prva žena u istoriji koja je dobila titulu doktora fizike, a iste godine dobila je i Nobelovu nagradu za proučavanje radioaktivnosti. Kad su dobili Nobelovu nagradu, Marija i Pjer su naglo postali slavni. Pjer je postao profesor na Sorboni i dobio dozvolu za otvaranje laboratorije Kiri, u kojoj je šef ispitivanja bila Marija. Godine 1906. Pjer je preminuo, kada ga je pregazila konjska zaprega. Marija je preuzela njegovo mesto profesora na katedri za fiziku, i tako postala prva žena koja je predavala na Sorboni. Posvetivši se radu koji je započela s Pjerom, godine 1911. dobila je Nobelovu nagradu za hemiju.

Oko 1930. godine zdravlje je počelo da joj se pogoršava. Preminula je  1934. godine od leukemije nastale izlaganjem visokom nivou radijacije tokom svojih istraživanja.  Marija i Pjer su imali dve ćerke, Irenu i Evu. Starija je nastavila stopama svojih roditelja i sama 1935. godine dobila Nobelovu nagradu za hemiju. Mlađa ćerka Eva napisala je majčinu biografiju „Madam Kiri“.

Pod ličnim nadzorom Marije Kiri vršena su i prva istraživanja u svetu o mogućnosti izlečenja raka pomoću radioaktivnosti. Institut Kiri u Parizu je izgrađen 1914. godine i u njemu su vršena ispitivanja iz oblasti hemije, fizike i medicine. Iz ovog instituta kasnijih godina izašla su još četiri nobelovca.

ALEKSANDRA PANDUROVIĆ

FOTO: NOBELPRIZE.ORG

Close
Social profiles