Oda poeziji

Danas, 21. marta, obeležava se Svetski dan poezije, a ustanovljen je 1999. godine od strane UNESCO-a. Ovo je svakako savršen momenat da se prisetimo važnosti stiha i svega što on nosi sa sobom.

Još od „prvog bljeska svesti“ ljudi su imali potrebu da stvaraju, da svoje misli i osećanja pretoče u nešto što bi ih moglo nadživeti. Nekako se ta potreba pokazala jednako bitnom kao i ona za preživljavanjem, a to je opisano i u rečenici iz kultnog filma „Društvo mrtvih pesnika“ koju izgovara lik Robina Vilijamsa: „Medicina, pravo, biznis, inženjerstvo: ovo su pošteni pozivi i neophodni da se održi život. Ali poezija, lepota, romantika, ljubav… Ovo su stvari zbog kojih ostajemo živi“.

Kroz vekove su se menjali razni umetnički pravci, ideje koje su zastupali i njihovi predstavnici. Bilo da verujete da je cilj umetnosti sama umetnost ili da ona mora služiti društvu i stvarati neku promenu u njemu, sama važnost poezije kao njene grane je neosporiva. Vekovima ona je predstavljala beg od stvarnosti svima kojima je to bilo preko potrebno, štit od svih boljki, ali i glavno oružje u borbi protiv nekih sistema vrednosti. A tu su i sva ona zaljubljena srca koja su izraz svojih osećanja pronalazila jedino u stihovima koje je neko drugi izrekao, ali opet u potpunosti razumeo baš ono kako se ona osećaju.

Nikako ne treba zaboraviti one koji poeziju stvaraju, koji je istovremeno vole i mrze, koji njome vladaju i gube se u njoj. Svaki pesnik bije bitku za sebe i u sebi, a poezija je bojno polje. Nekako se uvek desi da oni u toku te bitke stvore dela sa kojima se može poistovetiti skoro svako.

Često bismo mogli čuti kako danas nema mesta poeziji, ali ta konstatacija je daleko od istine. Stihovi su svuda oko nas, u muzici, na društvenim mrežama, a mladi pesnici ulivaju u njen opstanak. Svako vreme peva za sebe, samo treba pažljivo slušati.

Završićemo sa pesmom Jovana Jovanovića Zmaja „Pesma o pesmi“, jednom svojevrsnom odom poeziji:

Gde je bola gde je jada
Pesma blaži
Gde se klone gde se pada
Pesma snazi
Gde su ljudi dobre ćudi
Pesma se ori
Što ne možeš drukčije reći
Pesma zbori
Gde utehe nema druge
Pesma stiže
A gde sumnja sve obori
Pesma diže.
Eno majke kod kolevke
Čeda tija
Čedo spava
A majka ga
Pesmom njija
Pesma miri
Lepše nego cveće majsko
A što pesma čedu želi
Ti je rajsko.

JOVANA JEVREMOVIĆ

FOTO: STYLIST

Close
Social profiles