Frida Kalo: simbol pobede nad životom (deo prvi)

Frida Kalo (Frida Kahlo), najpoznatija meksička slikarka, neiscrpna je inspiracija hrabrosti, talenta i autentičnosti. Kao simbol ženske nezavisnosti i odvažnosti ne čudi da je mnogi smatraju „kultnom feminističkom ličnošću 20. veka“. Svojim delima, ali i upečatljivom i nesvakidašnjom pojavom, ostavila je neizbrisiv trag u svetskoj umetnosti i ostala upamćena kao primer kako iz najdublje fizičke i duhovne patnje i boli proizilaze najiskrenija osećanja i najlepša dela.

Pravo ime bilo joj je Magdalena Carmen Frida Kahlo y Calderon. Rođena je 6. jula 1907. godine u Kojoakanu, predgrađu Meksiko Sitija, kao prvo dete jevrejskog slikara Giljerma i Matilde Kalo, Špankinje rođene u Americi. Još kao dete suočila se sa zdravstvenim problemima  obolevši od dečije paralize usled čega joj je leva noga ostala kraća i mršavija od desne, te je često bila predmet dečijeg ismevanja i podrugivanja.

Njeni zdravstveni problemi, nažalost, nisu se tu zaustavili pa se ispostavilo se da će je oni pratiti kroz čitav život i obeležiti ga. Srednjoškolske snove o tome da postane lekar raspršila je saobraćajna nesreća u 19-oj godini u kojoj je zadobila ozbiljne povrede i prelome koji će joj ostaviti trajne posledice po zdravlje i na kraju je koštati života svelog u 47-oj godini. Inatom i upornošću koji su bile njene najupečatljivije karakterne crte, nakon povreda za koje su lekari mislili da neće ni preživeti, ponovo je prohodala. Mnogi govore o tome da nikada nije plakala prezirući pokazivanje slabosti i nemoći.

U trenucima najvećih bolova tokom boravka u bolnici, ali i kasnije jer je bol bila sastavni deo njenog života, pronalazila je snagu da nastavi dalje i ne prepusti se samosažaljenju. Da bi bi joj pomogli da misli zaokupi nečim drugim, roditelji su joj u bolnicu u kojoj je provela više od godinu dana doneli boje i papir za slikanje. Majka joj je iznad kreveta postavila ogledalo i tada prvi put počinje da slika. Verovatno da je to bio presudan trenutak koji je uticao na njeno dalje stvaralaštvo s obzirom da su njena dela mahom bila autoportreti.

Autentična pojava po kojoj je i danas prepoznatljiva- crne guste, spojene obrve, upečatljive nausnice, duge šarene suknje kojima je prikrivala fizičke nedostatke – oslikavali su njenu odvažnost i nezavisnost. U prilog tome svedoči i period njenog života u kome se slobodoumno oblačila kao muškarac, u prvi plan ističući svoju ličnost a ne pol, onako kako je samo ona umela da iznese. Da bi ublažila bolove često se odavala piću i opojnim supstancama;  pričala je nepristojne viceve govoreći kako je volela da vidi neprijatnost na licima uštogljenih ljudi.

Bila je aktivna i u politici. Još u srednjoj školi pridružila se socijalističko-nacionalnoj grupi „Cachuchas“, a i u kasnijem periodu nastavila je da pliva u političkim vodama. Nekoliko dana pred smrt, nakon što su joj zbog gangrene amputirali nogu do kolena, po kiši je učestvovala u uličnim protestima. Čak je i datum rođenja promenila u 7. jul 1910. kako bi se poklopio sa početkom Meksičke revolucije.

Specifična po mnogo čemu, živela je po svojim pravilima oslobođena stega društvene konvencionalnosti, površnosti tuđeg mišljenja i ogovaranja. Volela je sebe takvu kakva jeste i u svojim delima verno je oslikavala stvarne prizore sopstvenog života, ističući da ne slika snove već svoju realnost. Njena dela, u kojima dominiraju jarke „meksičke“ boje, prikazivali su bol i patnju žene, ali ne samo nje koja je preživela žitovnu golgotu, već svih žena. Svojim načinom života rušila je stereotipnost, što je prikazivala i kroz dela. Odisala je energijom koja je za divljenje.

Neka od najpoznatijih dela su: „Dve Fride“, „Slomljeni trup“, „Bez nade“, „Girl with death mask“, „Autoportret sa ogrlicom od trnja“, „Autoportret sa majmunom“, „Koreni“.

Borbenost  koju je nosila u sebi se najbolje može opisati njenim citatom; „Stopala, šta ćete mi vi kada imam krila da letim“.

IVA MANOJLOVIĆ

FOTO: PINTEREST, CULTURE TRIP, BOSTON MAGAZINE, FRIDAKAHLO.ORG

 

Close
Social profiles