Uspon i pad Žozea Murinja

Da biste imali uspešan tim, neophodan vam je uspešan trener, a mnogo njih je obeležilo istoriju fudbala, poput Aleksa Fergusona, Arsena Vengera, Pepa Gvardiole i drugih. Međutim, niko nije bio tako kontroverzan i tako obožavan u medijima kao Žoze Murinjo. Legendarni portugalski stručnjak će, kada ode u penziju, ostati upamćen kao jedan od najboljih trenera u istoriji fudbala.

Posebni, kako je sam sebe nazvao, je u karijeri osvojio sve što se može osvojiti, a od najznačajnijih trofeja se svakako izdvajaju dve Lige šampiona i šampionske titule u četiri različite države. Ukupno je do sada osvojio 25 trofeja.

A kako je sve počelo?

Murinjo je trenerski zanat počeo da uči u Barseloni, gde je bio pomoćnik Luju Van Galu. Mnogi su očekivali da baš on jednog dana preuzme kormilo slavnog katalonskog kluba, ali to se nije desilo. Rešio je da krene svojim putem, a prvi samostalni posao je imao u Benfici, pa zatim u Uniao Leiriji. Nije se dugo zadržao u ovim klubovima, ali je za kratko vreme pokazao sav svoj potencijal.

Postao je poznat široj javnosti kada je 2002. godine odlučio da preuzme Porto. Sa ovim timom je postigao velike uspehe i osvojio prve trofeje. Dva puta je bio šampion Portugalije, a po jednom je osvojio kup i Superkup te zemlje, kao i Kup Uefa 2003. Ipak, ono što je obeležilo Murinjov trenerski mandat u Portu je osvajanje Lige šampiona 2004. Tim uspehom je nagovestio uspešnu karijeru.

Odmah po osvajanju titule prvaka Evrope, Murinjo je prešao u londonski Čelsi, na insistiranje ruskog milijardera Romana Abramoviča. Osvojio je dve Premijer lige, dva Liga kupa i po jedna trofej u FA kupu i Komjuniti šildu. Nije uspeo da osvoji ono zbog čega je i doveden, a to je Liga šampiona i 2007. je napustio Čelsi.

Nakon Čelsija je usledio najuspešniji mandat u Žozeovoj karijeri. Portugalac je proveo dve bajkovite sezone u milanskom Interu i osvojio je sve najvažnije trofeje, među kojima je i Liga šampiona 2010. Inter je tada nakon 45 godina uspeo da postane prvak Evrope.

Zbog impresivnih rezultata u Interu, dobio je poziv da vodi najuspešniji klub na svetu Real Madrid, što je i prihvatio. Imao je za cilj da i sa Madriđanima pokori Evropu, kao i da prekine surovu dominaciju Barselone, predvođene Pepom Gvardiolom, koji će Murinju postati najveći rival. Posebni je u Realu osvojio po jednu titulu prvaka Španije, kup i Superkup Španije. Nije uspeo da osvoji ušati pehar namenjen šampionu Evrope i 2013. je nakon tri sezone napustio Kraljevski klub.

Iste godine Murinjo po drugi put preuzima Česli. Uspeo je ponovo da trijumfuje u Premijer ligi, kao i u Liga kupu. Krajem 2015. je smenjen zbog loših rezultata.

Napravio je pauzu od pola godine i u leto 2016. je postao trener Mančester Junajteda. Na Old Trafordu su se nadali da je baš Murinjo pravi naslednik Aleksa Fergusona i da će vratiti Junajted u sam vrh svetskog fudbala, ali to se nije desilo. Posle 2 i po godine je dobio otkaz nakon serije loših rezultata i neslaganja sa igračima. Za to vreme je ipak uspeo da osvoji Ligu Evrope, Liga kup i Komjuniti šild. U prvenstvu Engleske najveći uspeh mu je bio drugo mesto u sezoni 2017/18.

Na jesen 2019. i to nakon skoro godinu dana bez posla, preuzeo je Totenhem.

Kao što možete da vidite, Murinjo ima veoma bogatu trenersku karijeru, ali na osnovu mandata u Mančester Junajtedu, možemo zaključiti da je njegova karijera u padu.

Koji uzroci su doveli do pada gospodina Posebnog?

Murinjo je poznat kao trener kome je najvažnije da odbrani svoj gol i nikada nije bio naklonjen ofanzivnom stilu igre. Dakle, ono što je ključno u njegovoj igri jeste čvrsta defanziva. Dalje, ako je poznata fraza da su pravila tu da se unese red, kod Murinja je to drugačije. On se vodi time da su pravila tu da se ruše. Učiniće sve što je u njegovoj moći, iskoristiće sva dozvoljena i nedozvoljena sredstva, samo da bi pobedio rivala i da bi pokazao da je zaista poseban. Ono što takođe karakteriše Murinja je njegov odnos sa igračima. U početku će zadobiti njihovo poverenje, u medijima će skidati sav pritisak sa njih i psihološkim igricama provocirati rivala na razne načine. To je nešto što ga je krasilo u najslavnijim danima, pored maestralne taktike i pripreme za meč.

Ipak, Murinjo nije trener koji se dugo zadržava u nekom klubu, što potvrđuje podatak da ni u jednom klubu nije proveo više od tri sezone. Razlog za to je činjenica da ne uspeva da održi disciplinu u timu i gubi kontrolu čim igrači prestanu da mu veruju, najviše zbog monotonih treninga na kojima on isključivo uigrava odbranu i kontranapad, a potpuno zanemaruje napadački stil igre protiv protivnika koji igraju slično njemu. Taj gubitak kontrole u svlačionici je najviše bio primetan upravo u Junajtedu, gde mu je većina igrača okrenula leđa i otkaz je bio neminovan.

Dakle, glavni razlog Murinjovog pada je to što je njegov stil igre prevaziđen i da danas dominira direktan fudbal sa visokim presingom i agresivnom igrom, samo što on to ne želi da prizna i svojim čuvenim izjavama i dalje smatra da je on najbolji i da ne postoji čovek koji bi njegove timove bolje vodio od njega u tim situacijama. Takođe, danas je sve manje ratnika u fudbalu koji su ključni za njegovu taktiku u kojoj nema mnogo mesta za kreativne fudbalere.

Ovo je priča o Žozeu Murinju, čuvenom gospodinu Posebnom, koji je obeležio prethodnu dekadu, ali na njegovu žalost njegov fudbal je zastareo i Žoze će morati nešto da promeni kako bi se ponovo borio za najvažnije trofeje. Nadamo se da će u tome uspeti jer fudbalski svet bez njega u glavnoj ulozi jednostavno nije isti. 

RATOMIR ĐUSIĆ

 

Close
Social profiles