Duša srpske kulturne baštine

Na današnji dan davne 1811. godine, u tada novooslobođenom Beogradu, preminuo je Dositej Obradović, najveći srpski prosvetitelj, najaktivniji putnik, istaknuti pisac, prvi ministar prosvete u Srbiji i osnivač Velike škole (1808). U srpskoj knjiženosti i kulturi, što se tiče svoje veličine i značaja, slobodno se može reći da rame uz rame stoji sa Vukom Karadžićem, iako se svojevremeno baš i nisu nešto preterano slagali. Ali, kako je to ironija zahtevala, Vuk Karadžić bio je jedan od prvih 20 učenika Velike škole, a nakon smrti ova dvojica savremenika sahranjeni su jedan pored drugog u porti Saborne crkve u Beogradu.

Tihi i hladni rat na planu borbe za jezik i njegovo stvaranje može se svrstati u preteče današnjih sukoba. U ovom ratu iz 19. veka zaratila su dva principa: seljački i građanski, retrogradni i moderni, provincijski i evropejski. Sa jedne strane stajao je romantičar Vuk Karadžić, a sa druge prosvetitelj Dositej Obradović. Jedna Srbija protiv druge, i tako sve do dana današnjeg.

Dositej je uočio potrebu pisanja na „narodnom jeziku” i za to je dobio Vukovo zasluženo priznanje. Međutim, u skladu sa tradicijom iz koje je ponikao, razumeti i podržavati Dositejeve racionalističke ideje, prvenstveno one koje se tiču narodnih običaja i sujeverja, za Vuka je bila nemoguća misija. To vidimo iz odgovora koji je Vuk uputio S. Živkoviću povodom njegovog stava da pisac mora da se trudi „prostoti da se dopadne“. Vuk mu tom prilikom piše: „Prostoti se vrlo dopao Dositej vičući na kaluđere i manastire, na post i na mošti svete, na druge đekoje običaje crkve naše, i to ona razumije vrlo dobro i čita radije no Vezlića „O spokojnoj žizni“, ili kakvu Rajićevu knjigu. Ali neka nam kaže g. Živković, ima li prostota od toga kakvu polzu ili štetu?“

Uprkos netrpeljivosti koja se osećala između ove dvojice najvećih srpskih reformatora, niko ne može osporiti činjenicu da su upravo njih dvojica duša srpske kulturne baštine, ličnosti koje su mnogo toga ostavile našem narodu. I kada želite da osetite to nešto, neobjašnjivo ali snažno, prošetajte do Dorćola, do Muzeja Vuka i Dositeja. I videćete. Čim kročite u dvorište i krenete kamenom stazom ka ulazu za posetioce, zagledani u stare prozore ove građevine, šetajući se od prve diplome Vuka Karadžića, pa do „Sovjeta zdravoga razuma” Dositeja Obradovića iz 1806, osetićete – DUŠU SRBIJE.

IVA JEVTIĆ

FOTO: AMAHET

Close
Social profiles