Dan kada se Partizan nije šalio

„Partizan ide na fajnal for! Doviđenja Tel Aviv, zbogom, dobar dan i dobro jutro Pariz i Francuska“!

Ovo su bile prve reči jednog od naših najboljih komentatora Slobodana Šarenca po završetku utakmice Partizan-Makabi, koju je srpski tim dobio sa 76-67 i time je napravio senzacionalan uspeh, plasiravši se na završni turnir Evrolige u Parizu.

Na današnji dan se navršava tačno 10 godina od ovog kultnog meča i najvećeg uspeha srpske klupske košarke od osamostaljenja naše zemlje.

Na početku te sezone Partizan je ostao bez 3 najvažnija igrača. Klub je napustio popularni trio TNT koji su činili Uroš Tripković, Novica Veličković i Milenko Tepić. Najviše zbog toga se nije mnogo očekivalo od „crno-belih“ u Evroligi i u najboljem slučaju im se predviđao prolazak u Top 16. Međutim, izabranici Duška Vujoševića su sve te prognoze demantovali i na veliko iznenađenje svih prošli u četvrtfinale, gde im je rival bio Makabi.

Izraelci su važili za favorita zbog ogromnih ulaganja u igrački kadar i cilj im je bio da se popnu na krov Evrope. Ipak, Partizan je još jednom potvrdio da novac ne igra presudnu ulogu i na veliko iznenađenje slavio u prvom meču u Tel Avivu i to posle velikog preokreta. Makabi je uzvratio u drugoj utakmici, izjednačio na 1-1 i serija se preselila u Beograd. U trećoj utakmici Partizan je rutinski pobedio i došao je na korak od velikog uspeha.

Mnogi bi na početku sezone rekli da bi plasman Partizana na F4 bila prvoaprilska šala, ali Partizan se nije šalio. Tog prvog aprilskog dana, u prepunoj Beogradskoj areni, Makabi je savladan i treći put i „crno  beli“ su napravili ogroman uspeh, ne samo za klub, nego i za srpsku košarku.

Velike zasluge za to imali su Bo Mekejleb, Dušan Kecman, Lorens Roberts, Aleks Marić i drugi, ali svakako najzaslužniji čovek za ovakav podvig je bio čudesni trener Duško Vujošević, koji je sve te igrače afirmisao i omogućio da se za njih otimaju brojni evropski klubovi. Na završnom turniru u Parizu, Partizan je pružio sjajnu košarku i
odlično parirao daleko moćnijim timovima. Bio je veoma blizu finala, ali je posle velike drame i produžetka poražen od Olimpijakosa, dok je u borbi za treće mesto takođe bio ravnopravan tokom većeg dela meča sa moskovskim CSKA, ali je ipak ponovo poklekao u tesnoj završnici i tako ovojio četvrto mesto.

U godinama koje su dolazile, Partizan je nažalost bio u sve težoj finansijskoj situaciji i 2014. je prvi put nakon 14 godina ostao bez plasmana u Evroligu. Usledilo je nekoliko teških sezona bez trofeja i šampionskih ambicija, ali sada je Partizan ponovo finansijski stabilan, beleži dobre rezultate i na dobrom je putu da se posle 6 godina vrati u najelitnije evropsko takmičenje, gde mu je i mesto.

Dolaziće i odlaziće mnogobrojni igrači, menjaće se treneri, ali će taj prvi april i generacija iz 2010. predvođena Duškom Vujoševićem, koja je od totalnog autsajdera te godine postala najlepša evropska košarkaška bajka, navijačima Partizana zauvek ostati u sećanju.

RATOMIR ĐUSIĆ

Close
Social profiles