Korseti: Nasilje nad ženskim telom

Ako vam nije poznata čuvena scena iz još čuvenijeg filma Prohujalo sa vihorom (Gone with the wind), u
kojoj se Skarlet O′Hara gubeći dah uteže u tesan korset, onda ste sigurno bar nekad negde čuli ili
pročitali o čuvenoj, kontroverznoj i danas zaboravljenoj praksi zatezanja u korsete.

Korseti su više vekova bili neizostavan odevni komad, koji je uporno opstajao uprkos svojoj neudobnosti
i nepraktičnosti. Ali udobnost i praktičnost koje danas tako visoko cenimo, nisu bile na umu ženama sve
do početka dvadesetog veka.

Iako se nešto za šta se pretpostavlja da su bili korseti javlja još u drevnoj Kritskoj civilizaciji, veruje se da
ih je u širu upotrebu uvela Katarina Mediči, žena francuskog kralja Anrija II u XVI veku, praktično
proterujući dame širokog struka sa dvora. Od tada je bilo nezamislivo videti aristokratkinju bilo kog
starosnog doba koja pod haljinom nije nosila korset. Sa industrijskom revolucijom u drugoj polovini XVIII
veka i pojavom građanskog staleža, žene srednje klase dobijaju priliku da se oblače po uzoru na prave
dvorske dame i tu priliku ne propuštaju, a korseti postaju jedan od prvih ženskih odevnih predmeta
masovne proizvodnje.

Početkom XIX veka, linija struka na haljinama se podiže, pa korseti više nisu bili potrebni. Reklo bi se
međutim, da je to bilo tek zatišje pred buru, jer su se vratili na modnu scenu već 1820-ih, da bi 30-ih
godina XIX veka ponovo dominirali ženskim garderoberima. Uz to, ponovo je ušlo u modu tesno
zatezanje korseta, od čega su žene često gubile dah, pa i onesvešćivale se. Zato je posebno ta praksa ono
što je uzdrmalo pitanje izbacivanja korseta iz upotrebe, mnogo više nego oni sami.
Čemu sve to?

Korseti su napravljeni kako bi se vizuelno smanjio struk, a naglasili kukovi i poprsje, odnosno kako bi
ženska figura dostigla savršen oblik peščanog sata. Međutim, postali su mnogo više. Došlo je do toga da
je nošenje korseta dobilo status znaka vrline, a žene koje ih ne bi nosile smatrale su se nepristojnim. Oni
su održavali pravilno držanje i sprečavali suviše slobodne pokrete koji ne bi bili naročito suptilni i
prefinjeni. Dakle, u pitanju je bio odraz moralnosti i ženstvenosti.

Ipak, krajem XIX veka, pokrenute su velike društvene rasprave i modne reforme, pre svega da bi se
poljuljalo pitanje korseta. Bio je to pravi problem, jer je njihovo zatezanje dovodilo do ozbiljnih
zdravstvenih posledica, čak do pomeranja organa i smanjenja plodnosti žena, što je značajno uticalo na
opadajuću stopu rađanja tog doba. Drugo, žene su postepeno postajale sve više društveno aktivne,
samim tim radno i fizički i tu je iskrslo pitanje praktičnosti odevanja. Zanimljivo je mišljenje nekih
reformatorki mode, da su korseti smišljeni od strane muškaraca, kako bi zarobili i sebi podredili žene.

Verovale su da promena u modi može da utiče na promenu položaja žena. Lekari su savetovali svoje
pacijente protiv korseta, novinari ih oštro kritikovali. Zajedno sa svim tim došlo je do promene ideje o
savršenom ženskom telu bez naročitih oblina, tako da korseti više nisu bili potrebni. Povrh svega, na
nestanak korseta, onakvih kakvi su bili do tog doba, uticao je Prvi svetski rat. Žene su preuzimale
poslove, a sav metal (od kog se najčešće pravio „skelet“ korseta) trošio se u ratne svrhe.

Bilo kako bilo, korseti su zaista obeležili žensku modu i ostavili neizbrisiv trag za sva vremena, ostavljajući
iza sebe pitanje koje se čak i danas nameće: da li je zaista potrebno žrtvovati udobnost, pa čak i zdravlje,
zarad dobrog izgleda?

IVANA BOJOVIĆ

FOTO: PINTEREST

Close
Social profiles