Дан када је горео српски културни идентитет

Нацистички авиони 1941. године започели су бомбардовање Београда, а са њиме стратешки циљано и Народну библиотеку Србије. Под Хитлеровом наредбом, као казна за „непослушност“, Србија је остала без своје највеће ризнице културне баштине. Тог 6. априла горео је српски културни идентитет.

Након војног пуча који је извршен 27. марта 1941. године чиме је Југославија иступила из Тројног пакта, Хитлер је увидео пркос народа који „не љуби ланце“. С обзиром да се оглушила о његове наредбе и тиме уздрмала велике планове које је припремао, Хитлерово наређење било је да Југославија буде разрушена, како је на суђењу шест године касније рекао Александер Лер који је предводио нападе.

Негде око 6.30 зачуле су се сирене за узбуну које су означиле почетак бомбардовања Београда и Југославије. Један од главних стратешких циљева нациста била је Народна библиотека која је, што због недостатка времена, што због немарности Министра и осталих радника, три дана горела до темеља. Уништити вековно сведочанство културе, уметности, интелекта значило је погодити један народ право у мету, ишчупати му
короне и оставити га огољеног.

ФОТО: МОНДО

Народна библиотека Србије основана је 1838. године у Крагујевцу при министарству просвете, на предлог тадашњег Министра просвете Стефана Стефановића Тенке. Увидевши значај установе која ће омогућити и олакшати образовање професора и ученика, кнез Милош Обреновић одобрио је оснивање, а након годину дана библиотека је са министарством премештена у Београд.

Пребивалиште Народне библиотека више пута је мењано све док 6. априла 1921. године њен најзначајнији управник, Јован Томић, није обезбедио здање у Престоничкој улици на Косанчићевом венцу. Тиме је Народна библиотека на кратко пустила корене вишевоковне ризнице српске културне баштине.

Случајно или не, након тачно двадесет година од утемељења Народне библиотеке на Косанчићевом венцу, авиони нацистичке Немачке плански су започели њено бомбардовање. Душа срског идентитета беспомоћно је догоревала све до деветог априла. Постала је највећа ломача књига која се винула у вечност.

Циљ нациста није било тешко претпоставити. Било је то упозорење свима који се дрзну и покажу отпор наредбама великог фирера. Поносно се одупрети окупаторским наредбама и жељама подривало је не само планове, већ и интегритет и углед једне велике нацистичке идеје предвођене највећим зликовцем Европе.

Пркосно „боље гроб него роб“ коштало је Србе на хиљаде људских жртава, великог броја објеката и обележја српске баштине.

Срби су се након вековног искуства наново подизали са дна, а са њеним народом и Народна библиотека. Симболично, 6. априла 1973. године, обновљена Народна библиотека на Врачару отворила је врата будућим надама, надама у боље сутра и неку мирнију будућност на темељима знања.

Из пепела, као Феникс, уздигла се и вратила веру једном намученом народу, да на њеним плећима доноси паметније одлуке и никада не заборави трагични 6. април.

Дирљиву причу о историји националне библиотеке можемо погледати у кратком документарном филму историчара Дејана Ристића – „Сећање из пепела“.

ИВА МАНОЈЛОВИЋ

ФОТО: ПРАВДА

Close
Social profiles