Gde je nestala kreativnost?

Ovih dana, dok sedimo zatvoreni u svoja četiri zida (znam da svaki tekst počinje ovako), hteli to da priznamo ili ne, uhvatimo povremeno sebe u trenucima dosade, čak i pored mnogobrojnih sadžaja koji nam stoje na raspolaganju. Našim potencijalnim aktivnostima nema granice (kao, uostalom, i u uobičajenim okolnostima), a mi dopuštamo sebi da se zateknemo u stanju dosade. Govoreći o sadržajima, primetiću da su oni servirani unapred, već sasvim spremljeni i doslovno jedino što se od nas očekuje je da pružimo ruku ne bismo li ih dohvatili. A mi ni to ne umemo.

Istina je da je mnogima kreativnost asocijacija na, na primer, umetnost, što nije netačno, ali daleko od toga da je potpuno. Za rešavanje matematičkih problema potrebna je izuzetna kreativnost, iako nam deluje, barem intuitivno, da je matematika daleko od umetnosti. Isto važi i za rešavanje problema u svakodnevnom životu. Neću se dalje zadržavati na pojmu kreativnosti, utešena pretpostavkom da je on svima sasvim jasan.

Svedoci smo vremena u kom nam je, kao što je već navedeno, sve servirano. Štaviše, mnoge aktivnosti koje smo nekada radili samostalno, prepustili smo tehnologiji koju su izmislili neki ljudi, čiji je broj neuporedivo manji od broja ljudi koji tu tehnologiju koristi. Izbori su nam sve veći i raznovrsniji, a mi nikad siromašniji voljom da biramo. Svima bi bilo lakše da je sve izvesno i unapred određeno, te da što manje naše sudbine zavisi od nas, na šta se u modernom svetu, imajući u vidu da nam se mnogo toga daje gotovo, sve više navikavamo.

Ta želja za izvesnošću nije nikakva tekovina savremene civilizacije. Međutim, danas smo svesni da su naše mogućnosti za individualni napredak neuporedivo manje ograničene nego što je to bio slučaj u nekim drugim, nama do sada poznatim vremenima. Da budem pravedna prema ljudima, normalan je strah od činjenice da više nego ikada sami krojimo svoju budućnost (samim tim raste i naša odgovornost za sopstvene neuspehe i neostvarene želje), posebno obazirući se na ljudsku prirodu koja žudi za izvesnošću.

Ali ovakvim razmišljanjima dolazimo u jedan ćorsokak. Zastanite i razmislite i neće vam biti teško da shvatite šta u stvari gubimo opravdavajući taj strah. Slobodu. Istu onu slobodu za koju smo se vekovima borili na svaki način. Nismo pitali za cenu kada je ona u pitanju. Odričemo se slobode, čak i pored poražavajućeg sećanja na ljude čiji su životi i svi njihovi potencijali propali zato što nju nisu imali. Zar je to zahvalnost svim ljudima koji su svoje živote posvetili borbi za nju?

Okovani svojim strahovima, ostajemo lišeni slobode da mislimo i delamo, da izrazimo ono što osećamo i što nam je na umu. U takvom grčevitom strahu, sa olakšanjem prihvatamo okolnost da nam drugi serviraju znanje, aktivnosti i odluke, tešeći se tobože time da nismo imali izbora. Na taj način nedostatak kreativnosti ili smelosti da slobodno mislimo stvara mnoge probleme, o kojima trenutno nije reč i za potrebe čijeg opisa bi se mogla napisati cela knjiga. Ovde pišem samo o nekim posledicama.

Tako nedostatak kreativnosti može voditi prepuštanju okolnostima, a takav život više ne liči na čovečiji. Više bismo bili nalik na list kojeg će vetar da odnese negde, nije važno gde, samo dok ne moramo da ustanemo iz svoje mekane fotelje ispred televizora kako bismo, čujte sad ovo, krenuli da odlučujemo o svom životu.

Prepoznali ste da nije u pitanju samo strah, već i lenjost, a lenjost je najgora bolest kako kaže jedna izlizana izreka o kojoj bismo mogli malo više da porazmislimo.

Dužni smo svima onima koji su nas doveli u poziciju da možemo da biramo i da gradimo život bez ograničenja, dužni smo sebi da odlučujemo, da mislimo i da stvaramo. Niste dovoljno kreativni? Gde je nestala kreativnost?… Pojeli su je strah i lenjost. Čim se oslobodite straha i lenjosti, za šta vam je potrebna želja, shvatićete da ste mnogo kreativniji i sposobniji nego što ste mislili. Zato budite slobodni i neka vam glavno oruđe za dostizanje života kakav želite bude ono najslobodnije što imamo- mašta.

Pozivam vas da maštate!

IVANA BOJOVIĆ

FOTO: PIXABAY

 

Close
Social profiles