Život je lep

U svom ovom haosu, shvatili smo koliko je život dragocen. Shvatili smo i koliko smo zapravo mali u odnosu na tu veliku mašineriju zvanu život. S jedne strane čovek, jedino razumno biće na ovoj planeti. Zna da misli, oseća i preispituje svoje postupke. To je privilegija koja mu daje apsolutnu moć.

Međutim, čovek je upravo zbog toga i prokleto biće. Svestan svoje prolaznosti, oduvek teži da ostavi trag, da se priča ne završi prekrivanjem grumenima zemlje. Oni retki srećnici koji su ove činjenice svesni čine sve što je u njihovoj moći da traju. Ili da ih da mašina ne proguta i da njen rad koliko toliko prilagode sebi. Iz te potrebe da se traje, rađa se ono najbolje u čoveku. To je trenutak kada znate da su velike stvari tu pred vratima i to baš onim koja se vama otvaraju.

A sa druge strane strahote, baš kao što je i ovaj virus koje u stopu prate život. Međutim, baš te strahote su najbolji pokazatelji veličine života. Na korak do smrti, jedna sasvim obična reč život je nešto najvrednije borbe. I to u onom najprimitivnijem smislu – ogoljen, pust i sam život.

A možda i ne mora sve da bude toliko komplikovano. Najlepše stvari su uglavnom vrlo jednostavne. Život je lep. Zato što svakog jutra možete dočekati zoru, probuditi se pored onih koje najviše volite i osetiti miris vazduha u svojoj ulici. To što smo mi skloni da to zakomplikujemo, to je jedna sasvim druga priča.

Život je velik, mi smo mali, ali je veliki život u nama – vredi ovo ponavljati sebi kao neku vrstu mantre. Ko zna, možda neko naposletku shvati i počne više ceniti život koji mu je dat.

TEODORA JEZDIĆ

Close
Social profiles