Arhitektura ugnjetavanja

Dok ovih dana gledamo kako sve najveće svetske televizije pozivaju Bila Gejtsa da govori o pandemiji koja je zahvatila čitav svet, suosnivač VICE-a Šejn Smit je napravio intervju sa Edvardom Snoudenom – čovekom koji ne stoji iza kontroverznih korporacija i fondacija, niti se dovodi u vezu sa sumnjivim izjavama o depopulaciji ljudske rase.

Pre nešto manje od mesec dana, Snouden je izjavio da će države i vlade nastojati da zadrže “moć koja dolazi sa pojačanim nadzorom i praćenjem ljudi”. Najpoznatiji svetski uzbunjivač tu tezu u poslednjem intervjuu diže na viši nivo, opasniji po slobodu građana širom sveta.

“Kako se autoritativnost širi, i vanredni zakoni množe, dok žrtvujemo svoja prava, takođe žrtvujemo i svoju sposobnost da zaustavimo poniranje u manje liberalni i manje slobodni svet. Da li iskreno verujete da će se oni odreći tih moći, kada prvi, pa ovaj drugi, pa i šesnaesti talas epidemije korona virusa budu davno zaboravljeni? Da li verujete da neće sačuvati podatke? Bez obzira kako se to koristi, ovde je u toku izgradnja arhitekture ugnjetavanja“.

Možda izraz “arhitektura ugnjetavanja” nekima deluje previše mračno, ali ako se malo bolje razmisli Snouden bi mogao da bude u pravu. Koja bi vlast, bilo gde na svetu, želela da se odrekne ingerencija do kojih je došla tokom ovog vanrednog stanja? Kojoj vlasti bi bilo neprijatno da potpuno otvoreno prati svoje građane? Nijedna i nijednoj.

Ipak, pitanje nad pitanjima glasi: Ko će te vlasti sprečiti da u potpunosti preuzmu kontrolu nad našim životima?

Nije loše podsetiti se kako je masa Šveđana, čim je čipovanje ljudi ušlo u zakon, pohrlila da između palca i kažiprsta ugradi bio-čip, kako bi uz pomoć senzora otvarali automobile, plaćali račune ili uzimali lekove. Nisu Šveđani jedini, mnogi pripadnici “najrazvijenijih” društava su oberučke prihvatili novitete tog tipa.

Godinama i decenijama se u Srbiji priča kako u svemu za svetom zaostajemo 30 godina. Do sada nam se to obijalo o glavu, možda ćemo jednom imati i nekakvu korist od toga. Na primer, kada se već budu videle posledice čipovanja ljudi, kod nas takva opcija verovatno neće ni postojati. Možda će nas to učiniti “pametnijim” od mnogih društava na koja se ugledamo i možda nećemo prihvatiti eksplicitno kinesko ili korejsko kontrolisanje ljudi, ali ni soficistirano zapadnjačko.

Možda.

PAVLE KOSIĆ

FOTO: REUTERS

 

 

Close
Social profiles