Remi (Elemental): “Mislim da će nas ova kriza senzibilizirati prema tome da budemo solidarniji”

Pandemija korona virusa koja je zahvatila svet zatvorila je sve u četiri zida, a veliki broj ljudi utehu pronalazi u raznim vidovima umetnosti. Na listi umetnika koje smo intervjuisali našla se i pevačica, tekstopisac i kompozitor benda Elemental- Mirela Remi Priselac. Ona se tim putem osvrnula na situaciju u kojoj se nalazimo, šta možemo iz nje naučiti, ali i najavila neke buduće korake u karijeri benda.

Širenje virusa korona dovelo je društvo u celini u vrlo nezgodnu situaciju. Koliko je važna umetnost u kriznim vremenima?

Sad je bitnija nego ikada. Neko je stavio na Facebook jedan zgodan mim na kome je pisalo ,,Ako ne cjenite umjetnike, pokušajte da provedete karantin bez muzike, filmova, poezije”. Taj mim je za mene bio znakovit, zato što me je natjerao da stanem u mestu i kažem: ,,Eto, šta bismo mi sada bez umetničkog sadržaja?”. Nije nam uopće lako, ne samo nama kao populaciji što sedimo doma, nego posebno muzičarima, umetnicima. Koncerti su bili prva stvar koju su otkazali zato što je ušla zabrana okupljanja. Prvo je bilo 500 ljudi, pa onda 100, pa 20, pa 5, ovisno od toga u kojoj si zemlji. Čini mi se da su nas prve odrezali, a da će nas zadnje vratiti u tokove.

Deo si ekipe koja je zajedno sa Hladnim pivom snimila pesmu “Ovo će proći”. Kakva je bila tvoja motivacija za učešće u ovom poduhvatu?

Malo mi je teško o tome govoriti jer je moj djeo “posla” bio prelagan, jer sam zapravo samo trebala pjevati tu jednostavnu liniju “I ovo će proći”. Najveći posao je naravno napravio Mile Kekin sa Hladnim pivom, a mi smo samo ukrasili tu pjesmu svojim sudelovanjem. Mislim da je sudelovanje važnije na deklarativnoj razini – dali smo do znanja da smo svi u istom sosu, a i da širimo afirmacijsku poruku, a to je to “I ovo će proći, ljudi izdržite”. Što se tiče samog tog procesa Mile mi je poslao poruku, pitao me je da li bih se htela uključiti i ja sam odmah pristala. Uzela sam mobitel, stavila za tu prigodu crveni ruž, što mi je bilo jako drago, jer je to bio maksimum mog sređivanja što sam napravila u zadnjih mesec dana. Prilika da stavim crveni ruž nije se mogla odbiti. Snimila sam taj djeo kako pevam i u roku od 10 dana pjesma je izašla van. Sve je odrađeno jako brzo i svaka cast Miletu što se odlučio za takvu inicijativu.

Situacija u kojoj se nalazimo je svakako tragična, ali iz svega možemo izvući neku pouku. Šta je ono što možemo naučiti sada?

Ono što ja već ponavljam kao papagaj, a to je da je možda ovo vreme da težište prebacimo sa “ja” na “mi” i da napokon shvatimo da nas je ova “fast food” i “selfi” kultura dosta okrenula samima sebi. Koliko god da smo združeni na društvenim mrežama, čini mi se da je ”ego” moment poslednjih godina prisutniji nego prije. Pogotovo se to vidjelo u kulturi selfija. Sve je bilo egocentrično usmjereno. Sada je dobra prilika da kroz ovu krizu težište sa tog “ja” prebacimo na “mi”. Da shvatimo da ”ja” nije kraj i početak svjeta i da svi ”mi” delimo istu sreću, ali i istu nedaću. Mislim da će nas ova kriza senzibilizirati prema tome da budemo solidarniji. To kreće od onih malih stvari da ćemo nazvat prijatelje, pitati ih kako su, da ćemo se sjetit ljudi sa kojima se nismo čuli dugo i dati im do znanja da nisu sami. Na višoj razini – volontirat ćemo za penzionere koji ne mogu izaći iz stanova i kupiti sami hranu… Inicijativa “Ostanimo kod kuće” zapravo radi na toj makro razini, pošto mlađe generacije nisu toliko ugrožene korona virusom, ali svojim ostajanjem kod kuće štite one koji jesu.

Razni podaci pokazuju da je vazduh znatno manje zagađen, životinje se vraćaju u urbane sredine, ponovo se mogu videti ribe i delfini u kanalima Venecije… Da li smatraš da bi nas ova pandemija ponovo mogla povezati sa prirodom?

Moj prvi instiktivni odgovor na tvoje pitanje je apsolutno da! Mislim da smo prirodi dali priliku da predahne od nas, kad smo ugasili velike tvorničke pogone koji grozno zagađuju. S druge strane, postali smo svjesni koliko je bitno imati sveže voće i povrće, zdravu zemlju u koju ćemo saditi. Voće i povrće koje kupujemo u super marketima u većini slučajeva je GMO. U ovoj pandemiji, mala seoska gospodarstva došla su do izražaja, jer su se organizirali preko interneta i ljudima koji žive u gradovima dostavljaju svježu i zdravu hranu sa sela. Ono što me brine jest korištenje gumenih rukavica i zaštitnih maski koje su izrađene od materijala koji se vrlo dugo razgrađuju, a koristimo ih šakom i kapom. Voljela bih pozvati na korišćenje zaštitnih maski koje su perive ili izgrađene od ekoloških materijala. Što se tiče gumenih rukavica, naš mali doprinos Zemlji može biti da ih pokušamo oprati i koristiti više puta. I to malo će učiniti veliku razliku.

Kako provodiš vreme u karantinu?

Poprilično jednolično, ali sam si uvela rituale koji me vesele – ujutro radim jogu, a kad pijem kavu, od toga napravim cijelu malu ceremoniju. Odlučila sam istinski uživati u malim stvarima koje sam prije shvatala zdravo za gotovo. Dosta čitam, gledam filmove i serije, dokumentarce, slušam muziku i koristim priliku da preslušam albume koji su mi prošli ”ispod radara”. Tjeram se da više sviram, kad mi dođe, nešto i zapišem…. Ali moram iskreno priznati da mi je u ovoj stresnoj i tužnoj situaciji, malo teže dopreti do svog unutrašnjeg glasa, tako da ne pišem toliko koliko sam očekivala. Puno sam kreativnija kada imam slobodu da izađem van, da se družim sa ljudima, da upijam, da ih promatram jer je to ono iz čega crpim inspiraciju. Naravno da crpim inspriraciju i iz drugih umjetnika, iz muzike i knjiga, ali prvenstveno me nadahnjuju međuljudski odnosi, muško-ženski odnosi, promatranje… To mi malo nedostaje, ali ne paničarim, jer, kao što je Hladno pivo reklo, “I ovo će proći”.

Nedavno si na Instagramu izbacila snimak sebe kako izvodiš novu pesmu. O čemu je reč?

Ta pesma se zove “Pismo”. Zapravo sam je napravila u jednom dahu, onaj dan kad je Zagreb stradao potresom. Iskreno priznajem da nemam neki osobiti osjećaj nacionalnog identiteta, ali sam jako, jako vezana za Zagreb. Kad se dogodio taj potres u Zagrebu to je baš bilo izvan svakog očekivanja i pameti. Stan mojih roditelja dosta je pogođen potresom, jer žive u staroj zgradi u centru. Potres, pandemija, briga za roditelje i prijatelje, za sugrađane, sve te loše vijesti učinile su me anksioznom. Nisam se anksioznosti mogla drukčije riješiti nego da uzmem gitaru i sviram i pišem. U tom momentu sam se ”isključila”, a sa druge strane ”uključila” u svoj unutarnji glas. To je bila moja teraprija. Htjela sam slušateljima reći da nisu sami i da je okej osjetiti se slabo i anksiozno. Htjela sam im reći da se ne trebamo bojat straha, nego da ga trebamo zajedno isprocesirat.

Šta bi preporučila da čitamo, slušamo, gledamo dok smo u karantinu? Na koji način da negujemo duh?

Baš mi je drago da si to pitala. Kako je prekrasno kada te jedno književno delo može transponirati u potpuno neki drugi osjećaj. Danas sam počela čitat roman Zorana Ferića “Na osami blizu mora”. Radnja se događa u ljeto i toliko mi je dobro to leglo danas, sama pomisao na ljeto, čitanje o ljetu, povezivanje s emocijom ljeta, čula sam zrikavce i valove samo čitajući taj roman. Što se albuma tiče, preporučam “Song for our daughter” od Laura Marling. Predivan je, posebnu pozornost bih stavila na pjesmu ”Hope we meet again” koja je 9. na albumu. Za gledanje bih preporučila jednog  francuskog stand-up komičara koji se zove Fary, urnebesan je. Od serija “Easy”, takođe na Netflix-u, a od filmova “ Public enemies” sa Džonijem Depom i Marion Kotilard. To bi bilo to od knjiženo-filmskih-muzičkih preporuka.

Nedavno ste izbacili pesmu “Hej sanjalice”, koja je naišla na dobru reakciju publike. Šta bend ima dalje u planu?

Tijekom maja, trebali smo izbaciti svoj novi album, no s obzirom na novonastalu situaciju, odlučili smo malo pričekati s ”velikim” odlukama. Pjesme za novi album su snimljenje, Shot ih miksa i masterira, tako da će sve biti spremno za objavu kad za to dođe vrijeme. Jedva čekam predstaviti nove pjesme, a bilo bi lijepo da ih možemo predstaviti na pozornicama – zato ćemo se još malo strpiti da vidimo kako će nam životi izgledati u idućih mjesec, dva. Početkom marta, otprilike u nesretno doba proglašenja pandemije, izbacili smo singl ”Hej, sanjalice”, koju možete provjeriti na YouTubeu. Pjesma je afirmativna i vesela, nadam se da će vas barem malo odvojiti od realnosti.

JOVANA JEVREMOVIĆ

FOTO: BOPGRAFIJA.ORG

Close
Social profiles