Katarina Jovanović: “Radujem se novom projektu, druženjima i idejama”

Još jedna osoba iz sveta umetnosti sa kojom smo razgovarali jeste Katarina Jovanović, jedna od osnivača teatra “Teatar Ulica”. Njihove predstave su jedinstvene, a oni su pre svega jedna velika porodica. Spaja ih ljubav prema glumi i pozorištu, a oni su i u ovim trenutcima našli način da se zabave, ali i da rade. Ona se u razgovoru osvrnula na dalje planove teatra, a takođe i na okolnosti u kojima se sada nalazimo.

Kako je nastao “Teatar Ulica”, čija je bila ideja i koliko vam je početak bio težak?

Teatar Ulica je nastao iz želje mladih ljudi da organizovanjem predstava i ostalih umetničkih aktivnosti doprinesu razvoju kulture u Srbiji. Novak Puletić je okupio ekipu od 10 ljudi i tako je nastala naša prva predstava „Da ti kažem“. Sada na nas desetoro osnivača imamo još dvadeset i troje ljudi koji su došli i doprinose kvalitetu i razvoju teatra. Moram da priznam, početak nam uopšte nije teško pao. Bili smo veoma zagrejani za rad i predstava je nastala za desetak dana. Svaki dan, svaki momenat je bio nekako na mestu. Sve je samo teklo. Ubrzo smo zakazali i rasprodali premijeru i nakon reakcija publike shvatili smo da donosimo nešto što ne treba da se zapostavi. Tada smo krenuli punom parom.

Da li ste dobili neku vrstu pomoći za vaš teatar?

Od samog starta imali smo pomoć prijatelja. Uglavnom oko sitnih stvari, ali smo sve sami organizovali i napravili. Café&Factory je od samog početka uz nas. Rajo, otac jednog od naših osnivača, je sam napravio celu scenografiju za “Da ti kažem”. Dovoljno je da kažem da danas uz dosta saradnje sa prijateljima I firmama, možemo da kažemo da lepo napredujemo.

Da li pored Vas u teatru ima još neki umetnik koji je završio ili pohađa FDU ili Akademiju Umetnosti?

Do skoro sam to bila samo ja, koja sam završila Akademiju Umetnosti, ali sada imamo reditelja sa FDU-a Marka Jovičiča i dvoje naših osnivača, Milica i Dušan, su upisali FSU. Naši najmlađi članovi se spremaju za prijemni u junu, tako da ih podržavamo i pomažemo u spremanju i vrlo smo uzbuđeni oko prijemnog.

Pre pandemije objavili ste na svom Instagram profilu da otvarate “Uličicu”, školu glume za najmlađe. Da li planirate da nastavite sa školicom nakon što vanredna situacija prođe?

Pored glume završavam i filološki fakultet, dakle imam iskustva u pedagogiji i nastavnim programima, tako da planiram školicu, ali od septembra. Napravila sam plan i program sa koleginicom Sandrom koji se pohađa tri meseca i u kom će deca moći da uče i da razvijaju svoju maštu. Na kraju ih svakako očekuje javni čas da prikažu svoj napredak.

Širenje virusa korona dovelo je društvo u celini u vrlo nezgodnu situaciju. Koliko je važna umetnost u kriznim vremenima?

Ja mislim da je umetnost vrlo važna u bilo koje doba. Ne bi ona opstala još od  500-ih godina pre nove ere da nema značajno mesto u čovečanstvu. Ono što sigurno znam je da meni pomaže, a i mojim uličarima. Mi smo stalno u kontaktu i ja im stalno zadajem zadatke koje ćete od petka moći da gledate na našem youtube kanalu. Snimili smo himnu teatra u izolaciji, tako da smatram da umetnost u teatru nije u krizi, baš naprotiv, stvara nam još više vremena za kreativnost.

Slobodni umetnici su sada izuzetno ugroženi, s obzirom na to da nemaju stalan angažman u institucijama. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Ne znam kako da odgovorim na ovo pitanje. Slobodni umetnici su ugroženi i kad nije vandredno stanje. Ali smatram da svako kroji svoj put i da svako mora da nađe način da radi ono što voli a da ima dovoljno za egzistenciju.

Iz vaših objava se vidi da ste pre svega jedna velika porodica. S obzirom na situaciju u kojoj se nalazimo, na koji način vi planirate vaše dalje korake?

Previse patim što ne igramo predstave. Nedostaju mi ljudi iako se čujemo svaki dan, ali sam našla sebi zanimaciju kako da iskoristim karantin i kako da saradjujem sa svojim uličarima. Kao što sam napomenula od sutra izlazi moja, pa nazovimo je emisija, na našem youtube kanalu. Ja sam se zabavljala nadam se da će i publika.

Šta su vaši dalji planovi, da li ćemo uskoro imati priliku da gledamo novu predstavu?

Pre ovog karantina počela sam sa radom na novoj predstavi koju igraju samo žene. Prve čitajuče probe su protekle fantastično i primetila sam da su i devojke veoma zagrejane. Radujem se novom projektu, druženjima i idejama.

Situacija u kojoj se nalazimo je svakako tragična, ali iz svega možemo izvući neku pouku. Šta je ono što možemo naučiti sada?

Najvažnije je u ovakvim situacijama da se posvetimo sebi, svom znanju, zdravlju… Ja sam naučila da montiram, učim, čitam, sviram pevam, gledam filmove i serije, igram društvene igre… Ali uglavnom radim za teatar. Tako da za mene nema odmora. Ali ne žalim se, jedina stvar koju bih promenila su probe i predstave.

Šta biste preporučili da čitamo, slušamo, gledamo, dok smo u karantinu? Na koji način da negujemo duh?

Ja sam se na primer vratila na knjige koje sam nekada davno čitala, “Lovac u žitu”, “A planine odjeknuše”… Vratila sam se istoriji umetnosti i sistemu Stanislavskog i Grotovskog. Treba se podsetiti onoga što imamo u kući, lektira iz osnovne i srednje. Što se filmova i serija tiče, i tu uglavnom obnavljam gradivo i gledam svoje omiljene serije i filmove. U svakom slučaju ja smatram da treba da iskoristimo svaki mogući trenutak da istražujemo sebe i zabavljamo se.

SANJA MITROVIĆ

FOTO: INSTAGRAM

Close
Social profiles