Salvador Kabanjas – noć koja je sve promenila

Vreme sporo prolazi, dani su dosadni a noći još dosadnije, katkad imam osećaj kako vreme samo stoji i ne pomera se. Misli naviru, sećanja na mnoge fudbalere, košarkaše i ostale sportiste koji su obeležili sport na ’ovaj’ ili ’onaj’ način. U moru takvih ljudi, naišao sam na jednog čoveka koga nema ko nije voleo, čovek koji bi možda promenio kompletan fudbalski svet, ko zna… Radi se o Salvadoru Kabanjasu.

Svi volimo fudbal koji dolazi iz Južne Amerike, ima nešto u tim fanaticima što nas ispunjava. Prve asocijacije su Argentina i Brazil naravno, ali poslednjih godina ne dolaze baš do izražaja u reprezentativnom fudbalu. Brazil je osvojio Copa Americu prethodne godine prvi put posle 2007. što i nije neki uspeh za reprzentaciju koja važi za jednu od najboljih na svetu.

Međutim, Čile je beležio sjajne rezultate, Urugvaj, pa evo čak i finalista iz 2019. Peru je sve bolji. Dok nažalost, Kabanjasovog Paragvaja još uvek nema, možda baš zato što nema ni njega.

Salvador Kabanjas je počeo karijeru u Paragvaju, potom se preselio u Čileanski Audaks Italiano da bi konačno stigao do Meksika gde je i stekao svetsku slavu.

2003. godine došao je u redove Čijapasa gde je u periodu od 3 godine postigao 59 na golova na 103 utakmice za ovaj klub. 2006. godine je poneo epitet najboljeg strelca Meksičkog prvenstva što ga je preporučilo najboljem klubu te zemlje, Klub Amerika je krenula po Paragvajskog centarfora.

Od trenutka kada je potpisao ugovor s Amerikom, karijera mu je kretala samo uzlaznom putanjom. Na 115 utakmica je postigao neverovatnih 96 golova, što je jako blizu proseku od 1 gola po utakmici.
2 godine uzastopno je bio i najbolji strelac Kopa Libertadoresa, golove je nizao kao na traci. 2007 godine je poneo titulu i najboljeg Paragvajskog fudbalera godine.

Salvador je bio oličenje pravog kompletnog napadača, sjajna završnica, sjajan udarac i levom i desnom nogom i najveći adut, igra glavom. Sve je imao, terorisao je odbrane širom Meksika kako je želeo.

Osim klupske karijere, branio je boje i reprzentacije svoje zemlje. Štaviše, najzaslužniji je što je njegov Paragvaj otišao na Svetsko Prvenstvo 2010. godine u Južnoj Africi, u kvalifikacijama je bio najbolji strelac svoje ekipe. Postigao je gol i Brazilu u pobedi od 2:0, takođe je bio strelac i u revanšu kada je Paragvaj poražen 1:2.

Sve ovo mu je donelo transfer u jedan od najvećih klubova na svetu, Mančester Junajted, ali…

25. januar 2010. godine će datum koji će obeležeti život ovog strahovitog centarfora.
Tada je sve bilo spremno, on je dogovorio sjajan prelazak, Paragvaj željno iščekuje Svetsko Prvenstvo i nadaju se tituli, Kabanjas, Kardoso, Santa Kruz, Viljar… Ekipa za velika dela je spremna.

Kako je Kabanjas rekao, Klub Amerika da bi ga zadržala je udvostručila njegovu platu i poklonila mu je još 2 stana kako bi ga privolela da ostane i ne ide u Junajted.

Tog jutra, 25. januara se dogodila nesreća u jednom Meksičkom noćnom klubu. U kupatilu kluba ’Bar Bar’ u Meksiko Sitiju, nakon kratke svađe, član narko kartela Hose Balderas Garca je upucao Kabanjasa u glavu… Na svu sreću, ovaj hitac nije usmrtio fudbalera.

Nakon pregleda, doktori su ustanovili da bi operacija uklanjanja metka iz lobanje bila previše rizična, tako da su ga nakon mesec dana otpustili iz bolnice a Kabanjas se nadao da će se naći na finalnom spisku putnika za Južnu Afriku, nažalost, nije bio na istom.

Paragvaj je ovo takmičenje završio u ¼ finalu porazom od kasnijeg prvaka, Španije. Oskar Kardozo je omašio jedanaesterac, kasnije je Viljar odbranio jedanaesterac Ćabiju Alonsu, poništen je jedan regularan gol Paragvaju a Vilja je dao gol za prolaz. Tragično, ali to je deo fudbala. Ostaje pitanje, ’Šta bi bilo kad bi bilo’?

Nakon dodatnih pregleda ustanovljena je da Salvador pati od gubitka pamćenja i da će morati da se oporavlja još od jedne do tri godine. Tek 2013. godine Kabanjas je dao svoju ’verziju’ ovog tragičnog događaja.

Kako je rekao, razlog zašto je dobio metak u glavu nije pljačka kako je njegova bivša žena tvrdila, nego je to urađeno kako bi sprečili Paragvaj da postane prvak. Deset minuta je Hose držao uperen pištolj u glavu Kabanjasa, dok ga je ovaj mirno upitao, ’Hajde, šta čekaš?’, pištolj je opalio a Kabanjas je ostao na podu. Potom je rekao kako je nakon hitca posetio Boga, došao je na vrata Raja, gde ga je Bog dočekao i dodirnuo ga je na mesto gde ga je metak pogodio uz reči ’Nije još tvoje vreme, vrati se i uživaj u životu’.

Nakon svega, Kabanjas je pokušao ponovo da zaigra fudbal, 2012. godine vratio se u klub gde je i počeo karijeru, 12. oktobar, s njima je izborio promociju u drugi rang takmičenja Paragvaja. Međutim, nije se naigrao, potom se okušao u još nekoliko klubova ali nigde nije bio onaj stari predator.
Otvorio je pekaru, pomagao je svima koliko je mogao i nastavio je miran život.

Sudbina nije uvek lepa, a veoma tanka linija stoji između ostvarenja snova i rušenja istih.

STEFAN LAZAREVIĆ 

Close
Social profiles