Buka

Pre nekoliko dana politički pokret „Ne davimo Beograd“ pokrenuo je inicijativu pod nazivom „Digni glas: Bukom protiv diktature“. Nakon aplauza za zdravstvene radnike koji se čuje širom Srbije svakoga dana u 20h, usledi buka u 20.05. Građani ove zemlje lupaju u šerpe i lonce, zvižde u zviždaljke ili bacaju petarde, praveći buku, kojom izražavaju svoj bunt.

Ova inicijativa rasplamsala je vatru koja već dugo godina tinja u ovo društvu. Sama činjenica da ju je veliki broj ljudi odmah prvo veče podržao i gromoglasno kriknuo protiv diktature, dovoljno govori. Svaki novi dan, donosi nam glasniju i rasprostranjeniju buku po Srbiji. Čini se da ju je narod prepoznao kao poslednju slamku spasa. Čini se da su shvatili koliko je važno da se udruže i krenu u borbu za bolje sutra. Kroz tu buku iskazuje se očaj, poniženje, nemoć i tuga i poručuje se da nam je potrebna promena!
Koliko puta se u poslednjih nekoliko decenija u Srbiji čulo upravo to, da je promena neophodna, da sve treba početi ispočetka jer sistem stoji na trulim osnovama korupcije i kriminala i da je kao takav neodrživ, a što je još važnije, veoma štetan? Koliko puta ste to čuli?

Čak i kada mislimo da smo uspeli, kroz nekoliko godina postane jasno da se ništa nije promenilo i da je i ovaj, kao i svaki prethodni pokušaj, jednostavno propao. Ili pak sistem sam zaustavi sopstveni napredak, kao što je to bilo sa Zoranom Đinđićem.

Zbog toga treba da se zapitamo šta zapravo treba promeniti. Svaki prethpodni put menjali smo sam vrh piramide, dok je čitava konstrukcija ostala netaknuta. Moramo shatiti da nam je potrebna promena čitavog sistema jer se ovaj naš nikada suštinski nije promenio. I sve je to besmisleno, ako se na političkoj sceni ne pojavi neko ko je spreman na to. Jer nama novi vođa nije potreban. Upravo gledamo posledice takve vladavine. Potreban nam je neko ko je spreman da bude Predsednik države, upravo onako kako mu to nalaže Ustav, a ne onako kako on misli da treba. Potrebni su nam ljudi koji su sve suprotno od onoga što ova vlast predstavlja, jer je njihovo ponašanje odlika nepoštovanja Ustava, Zakona, svih institucija, na koncu, nepoštovanja građana ove zemlje, koji uzgred budi rečeno, treba da budu „poslodavci“ svake vlasti. Jer ih oni dovode do pozicije moći ali isto tako, sa te pozicije mogu i da ih sklone. Građani treba da imaju mogućnost smene svake vlasti. Tako valjda funkcioniše demokratija, ili pak treba da pitamo Njega?

Zbog toga je važno da se nezadovoljstvo i bunt kanališu na pravi način. Jer će u suprotnom i ova inicijativa, kao i mnoge druge biti ugušena. Jer, već su počeli, kako se to kaže, kontramitinzi. Već su pristalice ovog režima digle glas protiv buke, a izjave raznih zvaničnika ponovo odjekuju poniznim tonovima, u cilju ućutkivanja svakog slobodnog glasa.

Ili su možda ti ljudi na kontramitinzima naterani da „u službi stranke“ budu tu? To ne bi bilo iznenađujuće jer se nešto tako već više puta dešavalo. Treba razmisliti i o tome kako dati nadu tim ljudima i pokazati im da se može i drugačije, dostojanstvenije živeti, raditi i misliti. Dok se time ne pozadave neki ljudi koji će sutra predstavljati alternativu ove vlasti, nama kao građanima ostaje da slobodno mislimo, radimo i govorimo. Dok se buka širi Srbijom.

Izgleda da smo se konačno probudili.

NIKOLINA BONIĆ

FOTO: N1

Close
Social profiles