Šta više vredi – partijska knjižica ili znanje?

Profesorka srpskog jezika Ena Nedić, ispred zgrade Skupštine Srbije spalila je svoje diplome, kao izraz bunta prema stanju u zemlji.

„Ovo je simboličan gest, time ja sahranjujem veru u ovakvu državu i pozivam sve normalne, sve slobodne građane da se saberemo neovisno o političkim opcijama i partijama. Želim da se zahvalim ovoj paradoksalnoj državi na šansi u svoje i u ime svih mladih ljudi koji napuštaju državu. Izuzetno me je sramota. Stidim se u ime svih onih koji ne osećaju stid.“

Nakon što su mediji preneli ovu vest, na društvenim mrežama usledilo je mnogo poruka podrške, ali i osude. Sporilo se oko njenih postupaka iz prošlosti, tako aludirajući da je sve namešteno i lažno. No međutim, podrška se takođe glasno čula. Ali bez obzira na sve, jedna stvar je neosporna:

Poruke koje je ova žena poslala svojim govorom ispred Skupštine, dok su ispred nje gorele diplome stečene radom i trudom, gađaju pravo u metu.

Znanje je najveća vrednost koju čovek može steći, a obrazovanje je najjače oružije jednog društva. Međutim, u današnjoj Srbiji situacija je mnogo drugačija. Već godinama su u ovom društvu mnogo važniji moć, položaj, novac i naravno, partijska knjižica. Kada to imaš, možeš biti i zdravstveni radnik i direktor škole i čelnik velikog državnog preduzeća, možeš biti i ministar. Možeš šta god ti padne na pamet! To nije tako samo za vreme ove vlasti, sistem vrednosti je urušavan godinama unazad, ali sada je taj problem eskalirao do krajnjih granica. Danas se to više i ne krije. Svi znaju kako se stiže do bilo kog važnog mesta u institucijama ove zemlje. Znanje i kvalifikacije su prosto- sekundarna stvar. Posledice su vidljive na svakom koraku. Ovo je država u kojoj se građani obraćaju medijima kako bi rešili svoje probleme ili Predsedniku države, nakon čijeg obraćanja sve naprasno profunkcioniše. Institucije su potuno disfunkcionalne jer je na vrhu svake od njih čovek sa partijskom knjižicom a ne znanjem u svojim rukama. Sve je podređeno politici i tim niskim partijskim interesima. Kao posledica takvog ponašanja u ovoj zemlji ljudi su nezadovoljni, odlaze glavom bez obzira, a još češće „trbuhom za kruhom“. Odustaju i odlaze ne osvrćući se, dok oni koji ostaju i bore se za ono malo dostojanstva koje im je ostalo, sve više gube nadu…

Ta tužna slika Srbije, budi revolt i bunt u ljudima koji su vredno radili da bi postigli uspeh. Ljudi koji nikakve veze sa politikom nemaju, glasaju ili ne, ali ne žele da ih neko ucenjuje, ponižava i vređa.

Mnogo je primera iz kojih jasno možemo videti koliko je obrazovanje obezvređeno u današnjem sistemu. Ljudi se bune, ali za svakog se nađe i poneka ružna reč, iskopa se nešto iz prošlosti i time automatski poenta biva potisnuta i zaboravljena, a pobuna ugušena. Ne znam koliko će proći vremena dok ovaj narod ne shvati u čemu zapravo živi, u kakvom mulju i bedi pognutih glava bivstvuje. Ono u šta sam sigurna jeste da promena treba da se desi u svima nama, ali da upravo ti, obrazovani i kvalitetni ljudi treba da povedu buduću bunu i promene. Jer bez njih ništa se ne može promeniti. I u tom budućem sistemu, kao i u svim razavijenim i uspešnim društvima, biće neophodno da baš oni budu na najodgovornijim pozicijama u zemlji.

Kao narod treba da stanemo u zaštitu obrazovanja i kulture, da podržimo i pokažemo da se u nama nije izgubio zdrav sistem vrednosti i zato se već danas preispitajte i zapitajte šta u svom mikrosvetu možete promeniti da bismo, svi zajedno, vrednost obrazovanje podigli iz pepela u kome se danas nalazi.

NIKOLINA BONIĆ

FOTO: N1

Close
Social profiles