Lokalne kabadahije

Suđenje nekadašnjem predsedniku opštine Brus Milutinu Jeličiću za polno uznemiravanje Marije Lukić nastavljeno je 10. juna i tada je izdata naredba za njegovo privođenje. Ovaj slučaj postao je poznat javnosti nakon što je Marija Lukić pre oko dve godine javno progovorila o nasilju koje je trpela od strane člana vladajuće stranke, a koje je prijavila nadležnim organima. Za vreme emitovanja drugog dela emisije „Život priča“ u kojoj je govorila, u Brusu je isključena struja ali istovremeno su iz mraka izašle i druge Jeličićeve žrtve, neke od njih čak javno istupajući.

Marija Lukić postala je simbol borbe protiv nasilja nad ženama. Zastrašujuć, ponizan i veoma tužan prizor koji je obeležio jedno od ročišta bio je aplauz žena iz Brusa koje su pružale podršku Jeličiću, dok je Marija pognute glave
prolazila pored njih.

Još jedan aplauz izazvao je ovakvo zaprepašćenje javnosti. Bio je to onaj nakon suđenja direktoru „Milan Blagojević-Namenska“ iz Lučana Radošu Milovanoviću, kome se sudi zbog pogibije dva radnika u toj fabrici, u kojoj uzgred budi rečeno sedi u direktorskoj fotelji već tri decenije.

Tada je izrečena čuvena rečenica: „Sve čovek do čoveka, sve ljudskost do ljudskosti i sve karakter do karaktera!“. Izrekao ju je otac poginulog radnika opisivajući svoje dugogodišnje kolege, ljude sa kojima je radio i njegov pokojni sin.

Suđenje za eksploziju u ovoj fabrici, tokom koje su stradala dva radnika nastavljeno je 11. juna i ponovo se dogodilo poniženje, jer je direktor Radoš Milovanović (koji javno poziva na glasanje za vladajuću SNS) opsovao sestru poginulog radnika.

– Sve je otišlo dođavola –

Upravo ta rečenica prva padne na pamet svakom čoveku kada sazna za sve prethodno navedene događaje. Nažalost, oni oslikavaju stanje u društvu upravo onakvo kakvo ono i jeste – ponižavajuće. Ljudi koji imaju poliitčku moć u ovoj
zemlji demonstriraju je na najgori način – unižavanjem drugih, dok sa druge strane posedujući sve poluge moći, za svoja nedela ne odgovaraju na pravičan način. Pravde u ovoj zemlji odavno nema, ali obraz…

Obraz se ne gubi tek tako.

Ova dva vlastodršca, svaki u svojoj maloj sredini, vedre i oblače jer im je tako dopušteno. A dopušteno je jer smo im svi mi, ama baš svi to dopustili, jer saginjemo glavu, jer zatvaramo oči, a u svakoj sredini postoji jedan takav. I sigurna sam da svako od nas, na svoj način može izraziti bunt protiv toga. Ali mi ćutimo uprkos svemu što nam se događa.

U šta se to ova zemlja pretvorila? Do kada planirate da ćutite i trpite samo zarad svojih interesa!?

Svi pristojni ljudi u ovoj zemlji trebalo bi da se zapitaju kojim je to putem ovo društvo krenulo ako smo svi zajedno postali potpuno slepi, gluvi i nemi na ove sramotne događaje i kakvu to zemlju ostavljaju budućim generacijama!

NIKOLINA BONIĆ

FOTO: N1

Close
Social profiles