Odgovornost

Tema korona virusa nakon izbora vratila se na velika vrata. Nakon otpuštanja svih restriktivnih mera koje su bile na snazi tokom vrhunca epidemije, ljudi su prateći poruke koje im se serviraju kroz medije počeli slobodnije da se ponašaju. Nakon određenog vremena ta tema je potpuno potisnuta, hteli mi to priznati ili ne, ničim drugim do izborima, koji su se uprkos upozorenjima održali 21. juna. Pošteno govoreći tada je još uvek broj novoobolelih, kao i žrtava na dnevnom nivou, bio mnogo manji nego što je to slučaj danas, pet dana kasnije. Ili možda ne?

Isto pitanje postavili su i istraživački novinari redakcije „BIRN“. Odgovor do koga su došli potvrdio je njihove sumnje. U dokumentu koji je namenjen Vladi Republike Srbije, u predizbornim danima broj novoobolelih, kao i broj žrtava ovog virusa bio je i do tri puta veći od onog koji se prezentovao u javnosti. Ovu pojavu struka objašnjava kao birokratski problem. Broj umrlih od virusa korona, tokom predizbornih dana nije premašivao 1, što je prema rečima brojnih stručnjaka, nemoguće. Kritike na račun kriznog štaba, svakoga dana su sve oštrije, ali činjenica je da su poruke koje njegovi članovi šalju, najblaže rečeno – kontradiktorne.

Od prepirki, pravdanja i prebacivanja odgovornosti građani ove zemlje nemaju apsolutno ništa. Ovaj problem se tiče svakoga od nas, on nas direktno ugrožava i nije ni malo naivan. U skladu sa tim su se i ponašali ljudi koji imaju odgovornost za ovu situaciju, ali nakon pada broja novoobolelimh i umrlih mere su potpuno popuštene. To nije bilo postepeno popuštanje kao u drugim zemljama. Data nam je potpuna sloboda da se ponašamo onako kako mi mislimo da treba. Preporuke su postojale sve vreme, ali sa druge strane događaji poput fudbalskih utakmica na kojima se te preporuke nisu poštovale odigravali su se neometano, tako odajući utisak da ne postoji nikakva opasnost i da smo slobodni da na njih zaboravimo, tako nastavljajući sa „normalnim životom“ (čitaj koncertima, derbijima, svadbama…). U tom maniru dogodili su se i izbori, koji kao što je svima jasno podrazumevaju okuplajnje više ljudi u zatvorenom prostoru, maske i rukavice su bile preporučene, ali kao što možemo videti iz prethodnog primera, preporuke se ne moraju poštovati, te su se mnogobrojni birači jednostavno oglušili na njih; čak je i članica kriznog štaba nakon glasanja izjavila da su izbori opasni jednako kao i odlazak u samoposlugu.

Nakon obavljenih izbora, kao najsvetlijeg procesa jedne demokratske zemlje, stvari se polako menjaju. Dva broja koji svakoga dana slušamo kao prve informacije u svim vestima, polako se povećavaju, pa je tako danas 193 novozaraženih i jedan preminuli.
I možda bi moji sugrađani, ljudi koji žive u gradiću od nekoliko hilajda stanovnika i koji brinu svoje brige, između ostalog od čega će sutra kupiti hleb, bili sigurni i spokojni jer veruju institucijama, pre svega zdravstvenom sistemu ove zemlje. Možda se po vašarima i pijacama ne bi vodile polemike o ovako važnom pitanju da je taj isti zdravstveni sistem uređen na način da odgovara potrebama svakoga od nas. Možda bismo u uređenom sistemu u danima kada nam preti ovakva opasnost samo brinuli sopstvene brige i slušali one koji su se školovali da bi kada dođe do ovakve opasnosti znali šta treba raditi i kako se ponašati, ne bismo sumnjali u njihove izjave i tražili razlog zbog koga možda ne govore isinu. Svakako da u uređenoj zemlji ne bismo.

Danas, odgovornost za ovakvu situaciju ne preuzimaju ti ljudi koji su se školovali da u ovakvoj situaciji znaju šta i kako treba, danas je odgovornost svaljena na svakoga od nas: zato što nismo držali odstojanje, zato što nismo nosili maske i rukavice, zato što smo išli tamo gde nije trebalo, zato što se nismo čuvali, ali ne zaboravite(!), ne zato što ste glasali, jer izbori uopšte nisu bili rizični.

Mi smo krivi i ponovo nam se preti; ako u narednim danima ne promenimo ponašanje, mere će ponovo biti uvedene.

Ne znam kako bilo kod od nas očekuje da budemo razumni, da ne budemo sluđeni, zbunjeni, nesnađeni? Na kraju krajeva, kako posle svega što rade, bilo šta od nas imaju pravo da očekuju?!

Zdravlje i politika nikako ne mogu u isti koš i zato dragi moji, odlučite šta vam je važnije, jer ovako više definitivno ne može! Zdravlje ljudi je na prvom mestu i ako vas nije sramota što kaljete obraz svih čestitih kolega koji marljivo rade u tom istom zdravstvenom sistemu, onda barem razmislite o ljudima koji stoje u redovima i čekaju da se testiraju, neki od njih već potvrđeno pozitivni na virus, osvrnite se na nas koji nemamo nikakvu moć da na to utičemo i uredite ovu situaciju jer je stanje u kojem se trenutno nalazimo- neizdrživo!

NIKOLINA BONIĆ 

FOTO: SRĐAN ILIĆ