Sofija Nedeljković: Studenti mogu sami da se izbore za svoje zahteve

U proteklom periodu, a posebno tokom trajanja pandemije, pokazalo se da su studenti večite žrtve režima Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića. Nakon isterivanja iz Studentskog grada zbog Univerzijade, potom slanje kućama zbog virusa, pa onda vraćanje u domove u jeku epidemije kako bi iselili i svoje stvari, najava ponovnog iseljavanja iz studentskih domova bila je samo kap koja je prelila čašu.

Do protesta je došlo krajnje spontano. Kada su čuli vest da će ih ponovo iseljavati iz studentskih domova, studenti su ad hoc počeli da se organizuju kako bi to sprečili. Kroz pola sata, informacija se proširila među svim studentima.

Iz Studentskog grada su prvi reagovali, a za njima i iz Lole, 4. aprila, Karaburme, Rifata i tako su odlučili da izađu na ulice i izbore se za svoje zahteve koji su se sami nametnuli – da se studenti ne iseljavaju iz domova, da se svima obezbede dodatni ispitni rokovi, da se obezbedi besplatno testiranje svih studenata.

Poslednji zahtev se tiče smene studentskih predstavnika koji se trenutno nalaze na čelu Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu i SKONUS-a.

Naime, od studenata koji zauzimaju najviše studentske funkcije se očekuje da se bore za studente i za njihova prava i da, kada svi studenti izađu na ulicu, ti predstavnici stanu uz njih. Nažalost, mi to veče na ulici nismo videli nikoga od njih, sem nekoliko članova Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu koji u tom parlamentu predstavljaju opoziciju.

U vreme kada je oko 3.000 studenata izašlo na ulicu da se usprotivi iseljavanju, oni su ćutali, čekali instrukcije i navodno išli da pregovaraju, uz to stopirajući svaki istinski bunt studenata.

Tako je predsednik SKONUS-a Milan Savić (inače budući narodni poslanik ispred SNS-a i član te stranke) išao da se “dogovori” sa Vučićem da se studenti ne iseljavaju, a tako je i student prorektor Jagoš Stojanović ćutao i čekao instrukcije zajedno sa predsednicom Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu Margaretom Smiljanić. Niko od njih se nije setio da dođe na ulicu i zapravo podrži svoje kolege.

Margareta Smiljanić: Nadamo se kompromisu, najboljem za sve studente

Ovo nije prvi put da ovi ljudi nisu stali uz studente koji su ih izabrali, već su čekali instrukcije režima i nekih svojih nadređenih. Do sada nismo imali ni jednu situaciju u kojoj su odreagovali blagovremeno. Na primer, kada su se studenti prvi put iseljavali, pa onda vraćali po stvari oni su, umesto da se tome usprotive, pozvali studente i da se isele, a potom i da dođu po svoje stvari, ponavljam, u jeku epidemije.

Na kraju, ono što je bitno je da je ovaj protest ostao studentski i pored svih pokušaja prisvajanja od strane raznih grupacija, između ostalog i Stefana Ninića, omladinca Demokratske stranke, i da je pokazao da studenti mogu sami da se izbore za svoje zahteve, sa ili bez predsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu i SKONUS-a.

*Autorka je studentkinja Fakulteta političkih nauka, predsednica Unije studenata socijalnog rada i član Pokreta “1 od 5 miliona”

FOTO: ŽAKLINA MEDENICA

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close
Social profiles