“Državni vrh se i te kako plaši naroda”

Boris Malagurski je srpski i kanadski filmski režiser, producent, scenarista i televizijski voditelj poznat pod nadimkom “srpski Majkl Mur”. Neki od njegovih poznatih filmova su: “Težina lanca 1”; “Pretpostavke pravde”; “Težina lanca 2” ; “Kosovo: momenat u civilizaciji”; “Lajkuj me milion puta”; “Težina lanca 3”. Trenutno na Slobodnoj televiziji vodi emisiju “Malagurski ukratko” u kojoj se mahom bavi domaćim temama.

Da li je termin izbora 21. jun bio pravi, odnosno odličan termin usled cele situacije sa virusom COVID-19? U nedelji kada su održani izbori imali smo po 50 do 60 novozaraženih, sada skoro 400?
21. jun je daleko od ispravnog datuma za izbore iz više razloga: ne samo zbog pandemije, nego i prethodno nismo imali nikakve demokratske uslove da se čuju različite opcije. U Čileu na referendumu 1988. godine, mesec i po dana pre referenduma o tome da li diktator Avgusto Pinoče treba da ostane na vlasti ili ne, na televiziji su imali 15 minuta za  i 15 minuta protiv, svako priča svoju priču. Danas toga nema na RTS-u, Pinku, ni na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Danas imamo manje medijske slobode nego u diktaturi u Pinočeovom Čileu. Nema izbora, nema demokratije. Zaključate čoveka u sobu i plasirate mu informacije tri godine da ništa ne može da čuje i kažeš mu ajde sad glasaj. On će glasati onako kako mu se plasiraju informacije, a 88% građana se informiše preko televizije.

Državni vrh brzo donosi i menja odluke, kako komentarišere to? Da li to govori o strahu predsednika Srbije Aleksandra Vučića?
Apsolutno se državni vrh plaši naroda, zato što shvata da je narod jedini koji ima legitimitet da donosi bilo kakve odluke u državi. Ne treba da zaboravimo da je koren reči službenik “sluga”, dakle svi oni su sluge naroda. Jedini put kada se oni ne ponašaju tako jeste kada im dozvolimo da se ponašaju bahato, neodgovorno. Ali kada narod izađe na ulice i kaže da neće to da trpi, i te kako se državni vrh plaši.

Kako komentarišete izveštavanje stranih medija o protestima u Srbiji?
Mislim da je obaveštavanje stranih medija vrlo ograničeno zato što ja nisam video preteran broj stranih medija. Tu i tamo se neko pojavio, ja sam radio izveštaj za RT, od zapadnih medija bio je Bild i još par medija. Jako slabo zato što Zapad manje više podržava i Aleksandra Vučića i njegovu politiku. Zašto bi oni izveštavali o problemima koje Vučić ima ovde i ljudi stalno prave paralele između Vučića i Miloševića, između 90-tih i 2000-tih. Danas to nema veze s vezom. Zapad je tada rušio Miloševića, sada podržava Vučića, tako da ako želimo promenu sistema mi imamo mnogo više prepreka nego što su imali demonstranti 2000-tih.

View this post on Instagram

Četvrti dan protesta u Beogradu FOTO: @zaklinamedenica

A post shared by glasrazuma.rs (@glasrazuma_rs) on

Mogli smo videti da je u prvoj noći protesta Radio-televizija Srbija emitovala film o Džekiju Čenu, dok je televizija koja nema nacionalnu frekvenciju (N1) izašla na ulice i emitovala celovečernji program svojim gledaocima. Zar ne bi RTS trebalo da bude prvi koji će krenuti da izveštava gledaoce o stanju u prestonici?
Nažalost RTS već duže vreme, a možda suštinski nikada nije bio javni servis. Bilo je tih nekih momenata kada je to ličilo na javni sevis, ali uglavnom izgleda kao partijska televizija ko god je na vlasti. Oni su potvrdili da ono što država, odnosno vlast kaže – prenose bez analize i to smatraju zvaničnim stavom i to je kraj. Kao da su portparol države, odnosno vlasti, a javni servis bi trebalo da bude taj koji poziva na odgovornost države. Stranka uvek promoviše samu sebe sasvim dovoljno u medijima, a na novinarima je da budu kritični. Novinar koji nije kritičan, nije novinar.

Snimci brutalnosti srpske policije obišle su zemlju, ali i region. Kako komentarišete izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i direktora MUP-a Srbije Vladimira Rebića da je policija primenila silu tek nakon što je napadnuta od strane huligana?
Ne postoji opravdanje za scene koje smo gledali gde demonstrant pada na zemlju, leži povređen, nakon čega prolaze policajci koji ga udaraju. Ne postoji opravdanje za to što su novinari pretučeni. Nakon što su pokazali legitimaciju i rekli “mi smo novinari”, policija ih tuče. I onda će neko da kaže da su provocirali, šta je provocirao taj dečko koji leži na zemlji? U redu je, oborili ste ga, možda je pre toga ne znam šta, nisam upućen, ali ako je na zemlji pustite čoveka na miru, a ako je neko nešto zgrešio treba da uhapsite. Šta je novinar zgrešio, što izveštava? Mislim da to nema veze s vezom, jeste bilo scena provokacije i tako dalje. Pitanje je samo ko je poslao te ljude da provociraju, ali ovakva upotreba sile, to da vi zbog šačice ljudi koji prave neke probleme bacate suzavac na 99% demonstranata koji su mirno došli da protestuju, koji su izrazili svoje neslaganje glasno, besno… Nije greh biti besan, naprotiv u ovakvoj situaciji to je jedino moralno i ispravno.

View this post on Instagram

#icantbreathe Beograd 2020.

A post shared by glasrazuma.rs (@glasrazuma_rs) on

Pre dva dana je održan protest “Sedi, ne nasedaj” koji je protekao mirno i bez velike upotrebe sile. Da li neko stoji iza nereda prve dve večeri? Da li podržavate mirne proteste ili one gde građani treba da ustanu protiv vlasti?
To da građani ustanu i da budu mirni nisu međusobno isključive stvari, tako da mislim da ne treba Srbiji nasilje. Treba da iskazujemo svoje nezadovoljstvo na odlučan, pa i kreativan način ako treba pokušavajući da izbegnemo nasilje. Ja lično nisam za nasilje i nasilje nije rešenje, ali mi ne treba da zaboravimo da najveće nasilje u ovoj državi sprovodi vlast. Ne samo ova vlast, već i ona pre nje. Ustav se krši svakodnevno, krše se zakoni o elektronskim medijima, nema objektivnog izveštavanja, nema demokratskih uslova. To je sve nasilje nad nama i kada nekome pukne film, ja to volim da kažem “Zamislite da vam neko upadne u stan, da vas opljačka, da vam sve poruši i da vas na kraju izbaci iz stana. Vi pokušavate da se vratite, ne možete; vi se bunite, policija ne reaguje; vi se bunite pravosudnim organima, sudija se pravi lud i na kraju kada više nemate opcija, vi razvalite vrata u pokušaju da se vratite i onda svi kažu jao jadna vrata”. Znači, neka država prestane da sprovodi nasilje nad svima nama, ne država nego vlast, država smo svi mi. Neka oni prestanu da vrše nasilje nad nama i naravno da ćemo onda moći drugačije da razgovaramo. Ljudi koji ovde protestuju su besni, zato što mi više nemamo platformu gde možemo na miran način da se izrazimo. Zašto nemamo objektivne diskusije o svakoj vesti na RTS-u, zašto nema emisija u kojima bi pozvali par opozicionih političara pa da se svaka tema obrađuje iz svakog ugla? Ljudi koji su kritični prema sistemu su nevidljivi u medijima i onda ljudi izađu besni na ulice jer nemaju gde više. Ljudi su na ulici kad nemaju više gde, to znači da su institucije zakazale, a ne da su ljudi krivi za nešto. Nemojte da krivite narod.

Koliko je težak lanac koji Srbija vuče za sobom?
Evo, vi vidite koliko ima ljudi, koliko su ljudi ogorčeni, koliko su besni. Ovo nam pokazuje da ljudi više neće da trpe te lance koji jesu teški. Ljudi moraju da ustanu i da se pobune. Opet ponavljam, ja nisam za nasilje, nasilje se sprovodi nad nama i to nasilje mora da se zaustavi. Ako želite da sprečite ovo drugo nasilje i svako drugo, treće, četvrto onda pogledajmo šta je uzrok problema. Uzrok moramo rešiti, a ne da se bavimo posledicama. To je rešenje.

LAZAR SMILIĆ

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Close
Social profiles