Kako će deca sa posebnim potrebama pohađati školu?

Početak nove školske godine, u vreme kada sve uslove diktira korona virus veoma je stresan i zahtevan kako za prosvetne radnike, tako i za đake. Ministarstvo obrazovanja propisalo je modele i principe kako bi od 1. septembra nastava trebalo da izgleda. Brojne kritike su iznete na račun rada te institucije, između ostalog, traženo je i odlaganje početka školske godine za dve nedelje, jer bi za to vreme, kako kažu oni koji će u učionicama sedeti svakoga dana, deo pitanja koja su proistekla iz tog plana, mogao dobiti neophodne odgovore. Takođe ističu da je veoma teško probleme rešavati „u hodu“, jer obrazovni sistem u Srbiji obuhvata oko milion ljudi. Među njima postoje i deca sa posebnim potrebama. Pitanje njihovog polaska u školu, potpuno je izostavljeno.

Deca kojima je potrebna pomoć da bi uspešno pratila nastavu, svakoga dana uškolu dolaze sa asistentom koji im u tome pomaže. Kako će oni u školu 1. septembra i zbog čega niko o tome ne govori? Kako će se obavezne mere prevencije od zaraze virusom COVID-19, odraziti na njih? Kako će asistenti poštovati te mere? Roditelji koji idu na posao za vreme detetovog boravka u školi,ne mogu se odlučiti za nastavu na daljinu i zbog toga ova pitanja što pre moraju biti razrešena. Pored toga, inkluzija te dece, jedan je od najvažnijih aspekata njihovog odlaska u školu. Ako neki od njih ne budu u mogućnosti da poštuju mere, kako će se njihovo ponašanje odraziti na već prethodno, otežanu prihvaćenost?

Posledice su očigledne: diskriminacija u velikom porastu, dani puni nesigurnosti, nejasnća, a kada sve prođe, teško će se zaboraviti i nadoknaditi… Kako je moguće da niko o njima nije vodio računa?Iako svi vide koliko problema postoji u ovom planu samo nekolicina prosvetarakritikuje, dok se ostali prave da je sve u najboljem redu. Preskočiti decu sa posebnim potrebama u planu o realizaciji nastave, neverovatan je propust. To je odgovornost Ministarstva, ali ćutanje i okretanje glave pred tim problemima odgovornost je prosvetnih radnika. Potpuno je jasno da niko ne može sa sigurnošću reći koji oblik nastave je u isto vreme najkvalitetniji i najsigurniji, u doba epidemije korona virusa. Međutim, mnogo je nejasnih poteza Ministarstva obrazovanja. Tamo bi ipak trebalo da sede najstručniji, oni kojima su etika i moral na prvom mestu. Sa druge strane, stiče se utisak da su problemi već predugo gurani pod tepih i da ih je zato ova epidemija sve raskrinkala i obelodanila.

NIKOLINA BONIĆ