Škola u doba korone

Došao je i prošao taj 1. septembar. Nova školska godina, za koju niko ne zna kako će izgledati, odmah prvog dana otvorila je sva nerazjašnjena pitanja, koja su u danima pred ulazak u učionice, postavljali  prosvetni radnici. Prvi slučaj ulaska korona virusa u školu dogodio se u Beogradu, drugi u Kragujevcu. Saopšteno je da su deca zajedno sa učiteljicom, u glavnom gradu, izolovana i da prate nastavu od kuće, dok su u Kragujevcu preduzete drugačije mere nakon istog događaja – tamo deca nastavljaju da idu u školu, uz pojačane mere prevencije. To je jedno od najosnovnijih pitanja koje je Sindikat prosvetnih radnika Srbije više puta javno postavljao; šta se događa sa zaraženim učenicima i nastavnicima koji su sedeli u učionici sa detetom koje je pozitivno na COVID-19. Roditelji su odmah targetirani kao osnovni krivci za problem koji je nastao, ali ni Ministarstvo, ni škola, nisu spomenuli mogućnost preuzimanja dela odgovornosti na sebe. Izgleda da je, kao i mnogo puta do sada, a na šta su takođe prosvetari upozoravali kao na lošu praksu, ovaj problem „u hodu“ dobio svoj epilog, ali precizan odgovor idalje nismo čuli.

Najmlađi đaci svakako su najosetljiviji i najugroženiji u ovoj situaciji. Dezinfekcija ruku, pravilno nošenje, skidanje i odlaganje maske, u tačno određenim uslovima, hrana i piće koji se nose od kuće i konzumiraju u školi na određen način; sve su to teško razimljiva, a još teže primenjiva pravila za jednog sedmogodišnjaka koji je uz sve to, prvi put seo u školsku klupu… Tako mala deca veoma teško prihvataju činjenicu da je druženje praktično zabranjeno, te je već u ovim prvim danima primećeno da su neki od njih, među sobom menjali zaštitne maske. Odgovornost je naravno odmah prebačena na roditelje i učenike, dok se učitelji bore sa problemima kako koji izbija na površinu, jer oni prethodno nisu razmatrani, niti je iko predstavio oblike ponašanja dece i reagovanje u skladu sa svim prethodno navedenim merama. Kada sve to stavimo u kontekst standarda života u ovoj zemlji i načina na koji se roditelji bore sa materijalnom nesigurnosti, položaj tih ljudi u ovom trenutku postaje zastrašujuće težak i zahtevan.

Stariji osnovci nastavu pohađaju svaki drugi dan, dok srednjoškolci jedne nedelje idu u školu, dok druge nastavu prate online. Za vreme nastave zabranjeno je napuštati školu, a jedino parče neba učenici modu dobiti u školskom dvorištu. Tu apsurd dostiže svoj vrhunac kada uzmemo u obzir pune kafiće, klubove i prodavnice, u kojima maske odavno više nisu obavezne. U tom slučaju dešava se sramno prebacivanje odgovornosti; ograđivanje od iste kada su u pitanju škole i Ministarstvo obrazovanja, dok sa druge strane ostale sfere društva, gluve na preventivne mere i neme na upozorenja, istim tim učenicima i nastavnicima dozvoljavaju i omogućavaju skoro sve uobičaene aktivnosti, među kojima su i večernji izlasci u kojima je nemoguće poštovati bilo koju preventivnu meru, koje se tako strogo i čvrsto drže u školi. 

Svima je jasno da sistem u ovoj državi odavno više ne funkcioniše, ali ovolika nesposobnost u sistemskom rešavanju problema, zaista je zapanjujuća, neko bi rekao i zastrašujuća. Izgleda da je svim tim ljudima koji su na čelu institucija, priznavanje greške i prihvatanje odgovornosti potpuno nepoznat oblik ponašanja. Ali postoji jedan problem.

Upravo to je njihov posao, a plate dobijaju iz džepova svih građana ove zemlje.

NIKOLINA BONIĆ

Social profiles